+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Budimka Kostić, viša medicinska sestra: Zaposlenje – pozitivna poruka za sve – E Budimka Kostić, uči medicinsko phen: Bući – pozitivno lil za savore

Budimka Kostić, viša medicinska sestra: Zaposlenje – pozitivna poruka za sve – E Budimka Kostić, uči medicinsko phen: Bući – pozitivno lil za savore

Iako je na posao u struci čekala pet godina i iskoro joj ugovor o zaposlenju ističe nije se pokajala što se školovala. Nada se da će ponovo dobiti šansu da radi kao viša medicinska sestra. Smatra da bi afirmativne mere za zapošljavanje obrazovanih Romkinja i Roma doprinele povećavanju svesti o značaju obrazovanja među romskom populacijom

Višu medicinsku školu završila je u roku. Pet godina nije uspela da nađe posao u struci. Radila je druge poslove i nije odustajala. Pre godinu i po dana primljena je u službu transfuziologije kruševačke Bolnice. Ugovor joj uskoro ističe, a ona se nada da će se ukazati prilika na nekom drugom odeljenju, jer je od pretpostavljenih i od kolega dobijala samo pozitivne komentare za svoj rad.

Budimka Kostić je jedna od retkih Romkinja koja je stekla više obrazovanje. Kaže da bi bilo korisno kada bi postojale mere koje bi podržale zapošljavanje obrazovanih Roma i Romkinja.

Dešavalo se da su mi sunarodnici, kada pet godina nisam  mogla da nađem posao u struci, govorili da mi to što sam se školovala ništa nije vredelo jer opet sedim kod kuće. Mislim da bi mogle da postoje određene afirmativne mere za zapošljavanje obrazovanih Roma i Romkinja. Nas nema mnogo, a kada bi imali posao poslali bi pozitivnu poruku ostalim Romkinjama i Romima da je vredelo to što smo se školovali – kaže ona.

Odrasla je u porodici sa troje dece. Rano je ostala bez majke, odgajali su je baka i deka i otac. Potrebu da se obrazuje, objašnjava, sama je osetila.

Od prvog do četvrtog razreda bila sam vrlo dobar đak. Kada sam krenula u peti razred poželela sam da više znam i počela sam više da učim. Tada mi se desilo da dobijem pet iz geografije i da nastavnica posumnja da sam prepisala. Tražila je da samo ja ponovim kontrolni i to mi je bilo prvi put da sam se osetila diskriminisanom. Ta nastavnica je bila tu na zameni i uskoro je otišla. Ipak taj događaj me je inicirao i naterao da učim još više. Na kraju svakog razreda bila sam odlična. Mislim da su me moj uspeh i to što sam bila mirna i tiha doveli u dobro društvo – ispričala je Budimka.   

Dobre rezulate je nastavila da niže i u srednjoj Medicinskoj školi, koju je upisala ne koristeći afirmativne mere na koje romski đaci imaju pravo. Usledile su i studije na Višoj medicinskoj školi u Zemunu. Bila je redovan student, živela je u domu. Prvu godinu studija finansirao je njen otac, na drugoj je dobila stipendiju romske organizacije RHSP, dok je u trećoj ostvarila pravo na republičku stipendiju.

Romska organizacija RHSP, od koje sam primala stipendiju, takođe je sprovodila određene projekte u kojima sam učestvovala. To je, praktično, bilo moje prvo privremeno zaposlenje još tokom studija. Po povratku u Kruševac, s obzirom na to da nisam mogla da nađem posao u struci, radila sam u buticima, čuvala sam stare, trudila sam se da nađem posao – rekla je ona.

Ističe da, osim slučaja sa nastavnicom geografije, diskriminaciju od drugova ili profesora tokom školovanja nikada kasnije nije osetila. Takav problem nije imala ni prilikom traženja posla, mada, napominje, nije ni imala mnogo prilika da ode na razgovor jer se konkursi za više medicinske sestre retko raspisuju.

Tekst je deo projekta „Romski grad pravo na obrazovanje i rad – Romano foro hakaj po sićope bućaripe“ Projekat sufinansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Kruševac. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva

Posla ane struka ađukarda panđ breš i još zala trubul te isteknolaće o ugovori taro zaposlenje, ali vojda phenel kaj ni pokajisalji kaj školuisalji. Sila nada kaj pale ka radil sago uči medicinsko phen. Mislil kaj bi e afirmativne mere te zaposlinpe e obrazujime Roma i Romnja anela đi goda te baravelpe o svest taro goda kozom si značajno o obrazovanje maškar e romani populacija.

Uči medicinsko sikavni završosada ano roko. Panđ brš naštisada te arakel osla ane struka. Radila aver buća i ni odustanisada. O ugovori trubul te isteknol, ali vojda nadilpe kaj ka ukažilkpe prilika pe nesavo aver odeljenje, jer thare predpostavljene i thare kolege dobisada samo pozitivne komentaruru za kova so cerel bući.

Budimka Kostić si jek tare retke Romnja save steknisade učo obrazovanje. Phenel kaj bi vela korisno kana bi postajina mere save bi održona te zaposline e obrazujime Roma i Romnja.

Desilape kaj mor sunarodnikura, kana panđ breš naštisadem the arakav posla ane struka, phenena kaj goda so školujisaljem ništa ni vredisada golese kaj pale bešav ćhere.Misliv kaj bi šaj the postojin nesave afirmativne mere save bi vena za e obrazujime Roma i Romnja. Maškar amende naj gasave but, a kana bi velamen posla bi bićalase pozitivno lil za aver Roma i Romnja kaj vredisada kaj školujisaljam- phenel vojda.

Barili ane familija sa trin čhara. Rano ačili bez e de, baradela e mami o papo the o dada. E potreba te obrazujilpe phenel kaj korkore osetisada.

Taro jekto đi ka štarto razredeo sema vrlo dobro đako. Kana ilem the đav ano panđto razredo, maglem majbut the đanav i očnisadem majbut te sićov. Onda desisaljo te dobiv panđ thare geografijai e sikavni posumnjisada kaj repisosadem. Magla the samo meda ponoviv o kontroolni i goda sasa prvo drom the osetisadem e diskriminacija. Goja sikavni sasa pe zamena i brzo đelitar. Ali goda so desisaljo tradama the sićov još majbut. Po krajo thar svako razredo sema odlično. Misliv kaj mor useho te goda so sema mirno i tiho andema ano lačho društvo– Mothoda e Budimka

Lačhe rezultatura sasala i ane srednjo Medicinsko sikavni, za savi kana upisosada ni koristisada e afirmativne mere pe save e romane đakura silen pravo.Palo goda upisosada studije pe Višo medicinsko sikavni ano Zemuno. Sasa redovno studento, živisada ano domo. E jekto breš thare studije financirisada lako dad, pe dujto dobisada stipendija tharo program  RHSP, a ane trito breš ostvarisada ravo pe republičko stipendija.

Tharo program RHSP, tharo savo primosadem stipendija, sprovodisada i nesave rojektura an save učestvujisadem. Goda praktično, sasa mori prvo privremeno bući jš dok studirisadem. Kana irisaljem ano Kruševco, naštisadem the arakav bući ane struka, radisadem ane butikura, pazisadem purane, trudivama the arakav bući– phenda vojda.

Phenel kaj osim gov slučajo sa e sikavni thare geografija, diskriminacija tahre amala ili thare profesura nikad više ni osetisada. Gaso problemo naj sasala ni kana roda posla, mada napomenl kaj naj sasla but prilike the đal pre razgovorura, golese kaj e konkursura za e uče medicinske pheja retko raspisonpe.

Prevedisade Tamara Asković

 J.Božović

O projekto „Romski Grad, pravo na obrazovanje i rad – Romano foro, hakaj po sićope thaj bućaripe“ si sufinancirime andar o budzeto thare Republika Srbije – o Ministarstvo andar e kultura thaj o informisanje. E stavova khaj si inkhalde andar o podržime medijasko projekto, naj nužne the mothon o stavo thare organura save dije podrška za kava projekto.
Iako je na posao u struci čekala pet godina i iskoro joj ugovor o zaposlenju ističe nije se pokajala što se školovala. Nada se da će ponovo dobiti šansu da radi kao viša medicinska sestra. Smatra da bi afirmativne mere za zapošljavanje obrazovanih Romkinja i Roma doprinele povećavanju svesti o značaju obrazovanja među romskom populacijom Višu medicinsku školu završila je u roku. Pet godina nije uspela da nađe posao u struci. Radila je druge poslove i nije odustajala. Pre godinu i po dana primljena je u službu transfuziologije kruševačke Bolnice. Ugovor joj uskoro ističe, a ona se nada da će…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Napredak poražen od šampiona

Kapije stadiona „Rajko Mitić“ u Beogradu su bile otvorene i zabeležena je odlična poseta (oko 40 hiljada gledalaca) na zatvaranju ...

Na protestu održan performans – stari radnički mantil okačen na vrata NSZ

Na protestu „Jedan od pet miliona“ organizatori su na vrata kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje okačili stari radnički mantil ...

U Kruševcu održana tribina „Daroviti i obrazovanje“

U susret trećem po redu Međunarodnom naučno stručnom skupu „Darovitost – potreba 21.veka“ koji će u oktobru  biti organizovan u ...

Ples kruševačkih maturanata

Oko 270  maturanata  i maturantkinja kruševačkih srednjih škola plesalo je danas na Trgu kosovskih junaka, u okviru najvećeg omladinskog projekta ...

Kuće za raseljene i povratnike po Sporazumu o readmisiji

Desetoro korisnika, odnosno porodica interno raseljenih lica i povratnika po Sporazumu o readmisiji, potpisalo je danas ugovore na osnovu kojih ...