Božidar Džmerković darivao Kruševcu zbirku slika i grafika (VIDEO)

Povodom 60 godina Umetničke galerije, umetnik, Božidar Džmerković darivao je Kruševcu svoju poklon zbirku povodom čega je organizovana izložba. Ljubitelji umetnosti u Umetničkoj galeriji mogu pogledati 17 grafika i 42 slike, nastalih u periodu od 1965. do 2020. godine, kao presek umetničkog rada i zaveštanje umetnika svom gradu

-Ovu izložbu sam posvetio Kruševcu, ona će ostati vlasništvo Muzeja i osnovaće se spomen zbirka. Ovde nisu izloženi svi radovi, neki su u Beogradu, ali oni takođe ostaju Kruševcu i kad se stekne prilika preneće ih ovde – kaže Džmerković za KruševacGrad.

Stvaralaštvo Božidara Džmerkovića prisutno je skoro sedam decenija na likovnoj sceni i vezuje se za najznačajniji period razvoja jugoslovenske i srpske grafike i postojano negovanje figuracije, stvaranje utišane atmosfere i neprestano traganje za harmonijom u slici i grafici.

-Imam 92 godine, a od 1996. sam u penziji, to je dosta godina što nije dobro za državu-navodi Džemerković kroz smeh.

Direktor Narodnog Muzeja, Goran Vasić, istakao je značaj poklon zbirke, koja će ostati u fondu Muzeja, a Ivan Parezanović, pomoćnik gradonačelnice za ekologiju, zahvalio se u ime Grada.

-Zadovoljstvo nam je i čast da prihvatimo dela jednog velikog umetnika čiji rad prevazilazi trajanje Umetničke galerije. Verujem da će svi uživati u njegovim delima, a pošto zbirka ostaje u vlasništvu Muzeja i buduće generacije će imati priliku da je pogledaju – rekao je Vasić na otvaranju izložbe.

Namera i želja Božidara Džmerkovića da ostavi legat Kruševcu i predstavljanje ove poklon zbirke u godini kada Umetnička galerija beleži 60 godina od početka rada, na najbolji način pokazuju značaj darivanja i ukazuju na misiju i delatnost Galerije, utvrđenu prilikom osnivanja, i čini čast ovom jubileju obezbeđujući zajedničkim naporima čuvanje i predstavljanje umetničkih dela i stvaralaštva znamenitih Kruševljana za ove i buduće generacije.

-Za čitavu istoriju razvoja grafike u Srbiji vezano je ime profesora Džmerkovića koji sa nekoliko svojih kolega čini ono što je poznato pod nazivom “beogradska grafička škola”. To je grafika koja se razvijala kao nigde u svetu od kraja pedesetih i tokom šezdesetih godina prošlog veka i koja je predstavljena na mnogim izložbama u Evropi i svetu. Džmerković je poslednjih decenija više bio usmeren slici kao jednom usamljeničkom činu, o čemu svedoči i ova izložba. Postoji još jedan segment njegovog rada i to veoma značajan, a to je pedagoški rad, jer Džmerkovića je godinama predavao na Fakultetu primenjenih umetnosti – istakla je Biljana Grković, kustoskinja izložbe.

O stvaralaštvu ovog priznatog umetnika pisali su istoričari umetnosti, likovni kritičari, filozofi i književnici a jedan od njih je i Matija Bećković, čije je prisustvo na otvaranju bilo najavljeno, ali se on iz nepoznatih razloga nije pojavio. Ipak, imao je želju da zbog odsustva bude pročitan tekst koji je on pisao za otvaranje Džmerkovićeve izložbe u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu,  2016. godine.

–Sa mnogo sumnje, ali radosti čitavog umetničkog rada, tragao je za zrncem stvaralačkog smisla. Neumoran, kopao je u najdubljim dubinama bez reči, posvećeno, tiho i nenametljivo. On je iz bratstva našeg plemena, nije čovek ni čaršije ni partije. Kao student, kad sam prvi put stao pred njegove slike, zadrhtao sam i shvatio, kao kod Nastasijevića, da sam te majke sin – deo je Bećkovićeve besede, koju je ovom prilikom pročitala Grkovićka.

Džmerkovićeva poklon izložba, biće otvorena do 30. aprila.

M.S.

ANTRFILE

O autoru

Božidar Džmerković je rođen u Mogilecu (Makedonija) 1930. godine, a odrastao je u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1954. i postdiplomske studije 1956. u klasi profesora Marka Čelebonovića. Kao redovan profesor predavao je na Odseku grafike Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, do penzionisanja 1996. godine. Član je Grafičkog kolektiva od 1955. i ULUS od 1956., a izlaže od 1955. godine.

Učestvovao je na izložbama na kojima je predstavljana jugoslovenska grafika u zemlji i inostranstvu, a njegova grafika je deo značajnih razmatranja jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Na samostalnim izložbama je izlagao grafike, slike, kolaže. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja za grafiku, ilustraciju, ukupno stvaralaštvo i životno delo.