Božić, njegovo poreklo i značaj

Pravoslavni vernici Božić, odnosno rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28  . novembra do 6. januara. Osnovni ciljevi posta su: proslavljanje Boga i njegovih svetih i očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

Pored svog osnovnog hrišćanskog značenja, Božić je isprepletan  i premrežen običajima praktikovanim u paganskom vremenu.

Božić, onakav kako ga srpski narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, žrtvovanjem praseta, česnicom, položajnikom,  bacanjem oraha i mnogim drugim gatanjima, po rečima Veselina Čajkanovića, jeste praznik „iz naše stare vere“.

Ovaj praznik se, pre svega, vezuje za dolazak „malog Boga“, pa otud „Božić“ kao umanjenica. U prilog toj tvrdnji idu i primeri iz obrednih pesama, verovanja i običaja koji jasno  pokazuju da se Božić javlja kao ličnost. „Božić, Božić bata/ Nosi kitu zlata“ ili „Božić ide uz potok, Konjic mu je putonog“.

U narodnim verovanjima dolazak božanske ličnosti, Božića, „iz dalekog kraja“, očekuje se s nestrpljenjem, i za doček se vrše pripreme. Njegovo zamišljeno putovanje, dok ne dođe, prati se iz dana u dan i iz časa u čas. To se vidi iz uobičajenih objašnjenja koje majke daju deci, da je Božić blizu, u tome i tome selu ili na tome i tome brdu, i da će „doveče biti na tavanu“, ali i iz obrednih božićnih pesama.

V. Milojević