Borovnica – puna blagodeti, pročitajte kako se uzgaja

– Pogodno tlo za rast borovnice je kiselo i umereno vlažno zemljište. Raste u zoni listopadnih, bukovih šuma i iznad njih. Značajna je njena uloga na planinskim čistinama gde obrasta velike površine. Čest je stanovnik mnogih planinskih masiva. U našem kraju je naročito  zastupljena na Kopaoniku gde je prava atrakcija – navodi savetodavka iz kruševačke Poljoprivredno savetpdavne i stručne službe Dragana Andrejić.

Napominje da ljudi poslednjih godina borovnicu beru takozvanim grebenima čime oštećuju biljku za duže vreme dodajući da, uz sprovođenje kaznenih mera, treba apelovati na svest ljudi kako bi tu kopaoničku lepoticu sačuvali za naredne generacije.

Andrejićka podseća da plodovi borovnice imaju izuzetno hranljiva i lekovita svojstva zbog čega imaju veliku upotrebnu vrednost i spadaju u najvrednije namirnice. Njihov hemijski sastav čine: organske kiseline, posebno limunska i jabučna, šećer, vitamin C, kompleks B vitamina, karoten, masna ulja u semenima, proteini  u semenima. Listovi borovnice su pravi izvor minerala (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar i dr.), vitamina C, organskih kiselina, a sadrže i saponine, šećer, tanine i dr. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece, a imaju i dijetetsko delovanje. Plod borovnice poboljšava i oštrinu vida, ublažava problem sa žučnom kesicom, sprečava stvaranje krvnih ugušaka, blagotvorno deluje na urinarni trakt i vene itd.

Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili kao sok. Osim soka od njih se mogu praviti ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti, voćni jogurti, alkoholna pića i dr. Listovi se koriste kao sastojak biljnih mešavina za lečenje šećerne bolesti tipa II  kao i kod poremećaja digestivnog trakta.

Ona navodi da se poslednjih decenija u svetu, a naročito u razvijenim zemljama, sve vise gaje pitome sorte borovnice jer su rentabilne, imaju dobru upotrebnu vrednost ploda i veliku potražnju na tržištu.

– Kod uzgoja pitomih sorti treba naglasiti da ova voćna vrsta zahteva punu i kontinuiranu pažnju, podizanje malih bregova, tzv. bankina, zatim navodnjavanje, a kao osnovni uslov izbor i nabavku kvalitetnih i sertifikovanih, bezvirusnih sadnica, nekog od renomiranih rasadnika. Najsavremeniji sistem sadnje borovnice je tehnologija sadnje sadnice borovnice  u vreće od agrotekstila  i omogućava maksimalnu efikasnost i najbolje rezultate. Njena specifičnost se ogleda u tome što se sadnja vrši isključivo u vreće napunjene supstratom i kao takva ima prednost jer je lakše kontrolisati proces prihrane i zaštite – objašnjava ona.

Velika početna ulaganja višestruko se isplate. Najbolji prinos borovnica daje od desete do četrdsete godine. Sa svake stabljike koja je stara tri, četiri godine očekuje se rod od oko četiri kilograma borovnice, a narednih sezona ove količine se neprestano umnožavaju. Berba borovnica nije laka jer berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove.

Podseća i da se krajem jula na Kopaoniku održavaju ,,Dani borovnice“. To je manifestacija koja ima za cilj da okupi sve ljubitelje prirodnih lepota, čistog vazduha i šumskih proizvoda. Svi učesnici tada mogu da se takmiče u berbi i spremanju proizvoda od borovnica.

J.B.