Blatnjavi život uz prugu, i tugu 

Meštani romskog naselja „Čitluk 2, uz prugu“, njih pedesetak, koji žive na dve lokacije uz blatnjavi put paralelan sa putem Kruševac – Kraljevo, dane provode u dvorištima raskvašenim od kiše i nepostojeće kanalizacije i kućama tek dovoljnim da ih zaštite od padavina, ali ne i od hladnoće. Za struju su se svi nekako snašli, retki imaju vodu, ali kanalizaciju niko… Nadaju se da će se neko setiti da pomogne… Iako je u lokalnoj Strategiji za poboljšanje položaja Roma, čija primena ističe naredne godine, konstatovano šta sve nemaju nikakve mere za poboljašanje uslova u njihovom naselju nisu predviđene

Daleko od očiju javnosti, kao po pravilu uz prugu i blatnjavi put, paralelan sa regionalnim putem koji ide kroz Čitluk, u oronulim kućama, dvorištima vazda raskvašenim od kiše i neregulisane kanalizacije, zatrpane raznim smećem, tri romske porodice žive mučnu svakodnevicu. Bolesni su i stariji i deca. U kućama dvojice braće Mitić skoro trideset članova…

– Obećavali nam pomoć, al ništa od toga. Ovde sam četrdeset godina, napravio sam kućicu, ali ne uspevam da je završim, hteo sam da tu spavamo žena i ja i još dvoje dece, a da ostali budu ovde gde su sada – priča Zoran Mitić (60), pokazujući na nezavršeni kućerak bez krova, koji bi trebalo da znači bolji život. Sa suprugom Silvanom ima sedmoro dece, tu su i unučići. Svi, njih dvanestoro, spavaju u jednoj prostoriji. U uglovima dva kreveta, po podu prostrti stari tepisi, a ispod beton…

– Mučimo se, bedno živimo, nemamo ni kupatilo, ni vodu, samo struju, nemamo ovde ni kontejnere, vidi kako je je prljavo. Trebalo bi nam da imamo makar neku kućicu, da nam neko pomogne da je dovršimo, da se sprovede kanalizacija, da se dvorište sredi – navodi Zoran.

Njegov rođeni brat priča da su  „dvadeset puta razni dolazili, slikali, ali ništa nisu uradili“.

– Kod nas u kući ima voda i struja. Preživljavamo tako što po nešto privatno uradimo za dnevnicu, to potrošimo za hranu. Ovde nam treba kanalizacija, da bude bolja higijena, da dobijemo normalan put, ovde voda stoji, slije se, kad padne kiša. Značila bi nam i građa i vrata da popravimo kuće. Zimi se teško zgrejemo, skupljamo drva gde nađemo, borimo se od danas do sutra. I mi bi voleli više da imamo – priča on.

Deo romskog naselja Čitluk 2 su i kuće, takođe sa druge strane pruge i glavnog puta, preko puta skretanja za Ravnjak. Oni, iako mnogo šta nemaju – adresu imaju, Cara Lazara 403. U porodici Tarzana i Jagode Mitić je devetoro dece, a najmlađe ima samo desetak dana.

– Kuću smo sami pravili. Ovde nemamo kanalizaciju, gde će preko pruge da ima kanalizacija, a vodu i struju imamo. Zimi se grejemo na drva, nekako ih obezbedimo. Neodostaje nam kanalizacija i kada bi nam neko pomogao da dovršimo kuću, ali teško da to može da se desi u Srbiju, možemo samo da maštamo. Kada bi nam makar peskom, šljunkom posuli put – kaže Tarzan

Niže niz blatnjavu stazu još nekoliko kućica i baraka…Snežana Pustić (36), sa mužem i petoro dece od 6 do 16 godina živi u jednom odeljenju.

– Nemamo vodu, nemam ništa, ni kupatilo, struju vučem od devera, plaćamo zajedno….nema ni kanalizacije, grejemo se na drva, snalazimo se nekako, moramo da ugrejemo decu. Preživljavamo od socijalnu pomoć, kupujemo deci šta treba za školu. Najbitnije bi nam bilo da deca mogu čista da nam idu u školu, da imamo vodu, kupatilo, da idu kao druga deca, da ne idu prljavi…Bilo bi dobro da nam država malo više pomogne oko dece, makar njima da se pruži nešto da se školuju. Jedva izlazimo na kraj, nemaju jakne, čizme – priča ona pokazujući na mališana u tankim letnjim patikama.

Baraka pored njene kuće sagrađena je od šper ploče, prekrivena starim tepisima. Tu žive dve žene sa dvoje male dece.

– Ovde su bili konji, ovo nije moje, pustili me da budem ovde. Tu smo nekoliko meseci. Nemam ništa, ni zemlju, ništa. Bili smo u Panjevcu, pobegla sam jer su nas stalno maltretirali, napadali su mi ćerku, ona je bolesna. Od nje su mi ovi unučići, imaju dve i tri godine – plačući priča Dragica Memetović.

Iako jedva sastavljaju kraj sa krajem meštani ovog romskog naselja ne koriste Narodnu kuhinju, za razliku od najugroženijih u naseljima Marko Orlović i Panjevac, koji na taj način dobijaju makar jedan obrok dnevno.

Meštani koji žive u romskom naselju Čitluk, koje se nalazi uz glavni put, imaju bolje uslove. Taj deo je opremljen infrastrukturno, imaju vodu, struju, kanalizaciju, njihove kuće su ozidane i uglavnom sređene. Tu se, prema podacima iz lokalne Strategije za poboljšanje položaja Roma nalazi dvadesetak objekata, sa 35 domaćinstava u kojima živi više od 150 ljudi. U pomenutoj Strategiji je konstatovano i postojanje romskog naselja „Čitluk 2 uz prugu“. U tom dokumentu, međutim, ne postoji predlog mera za poboljšanje uslova života Roma u tom delu naselja, dok je za naselja „Marko Orlović“ i Panjevac makar navedeno šta bi trebalo učiniti. To je, svakako, zadatak za lokalnu samoupravu, pred kojom je izrada nove Strategije.

U gradskom budžetu za 2020. godinu

Bez para za stanovanje Roma

Grad Kruševac će iz budžeta za mere u okviru Strategije za unapređenje položaja Roma izdvojiti 2,5 miliona dinara (650 hiljada dinara su prenete obaveze iz ove godine), ali kao ni prethodnih godina nisu predviđena sredstva koja bi bila usmerena na poboljšanje uslova stanovanja. Kao i ranije finansiraće se mesečne karte, užine i poklon paketi za najugroženije romske đake

Za unapređivanje uslova stanovanja Roma, u okviru Strategije za unapređenje položaja Roma, u budžetu Grada Kruševca za 2020. godinu nisu izdvojena sredstva „jer je za tu oblast neophodno izdvojiti značajna finansijska sredstva pri čemu je neophodna donatorska podrška uz učešće sredstava iz budžeta grada.“ To je za list Grad navedeno u odgovorima iz gradske Službe za društvene delatnosti. Navedeno je da će u 2020. godini u okviru stanovanja biti neophodna izrada projektno – tehničke dokumentacije za unapređivanje infrastrukture u romskom naselju Panjevac.

Za narednu godinu je, u okviru pomenute Strategije, predviđeno izdvajanje od 2,5 miliona dinara (650 hiljada dinara su prenete obaveze iz ove godine). Finansiraće se prevoz učenika srednjih škola koji putuju iz seoskih sredina, a koji su korisnici novčane socijalne pomoći, dečijeg dodakta ili imaju prosek ocena od tri do pet. Novac će biti izdvijen i za užine za najsiromašnije učenike koji su korisnici novčane socijalne pomoći ili dečijeg dodakta te za poklon pakete.

U Gradskoj upravi navode i da će Kruševac u okviru Programa  „Podrška Evropske unije inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“ dobiti podršku za izradu Lokalnog akcionog plana za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Program finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Čikalo životo paša e pruga

E manuša thare romani mahala “Čtluko 2,  paša e pruga”, pinda dzene save bešen pe duj lokacije paša o čilako drom savo si paralelno sa o drom Kruševac-Kraljevo, e đesa naken lenđe ane avlije save si ćinđe tharo bršnd i tahe kanalizacija savi ni postojil. Bešen ane ćerasave si dovoljne the zaštitilen tharo bršnd i tharo iv ali na i tharo šl. E struja savore nesar arakle, retko ko sile paj, ali nijek najlen kanalizacija. Nadinpe kaj neko ka setilpe the pomosarelenđe. Paša goda kaj ane lokalno Strategija za majlačho položaj e Romengo, savi isteknol kava breš,  pisosada sa so najlen, ni ande nisam merethe poboljšonpe e uslovura an lenđi mahala.

Dur thar e jakha e themese, sagopo pravilo uz e pruga i čilako drom, savo si parlelno sa o regionalno drom savo dzal kroz o Čitluko, ane ćhersa save samo so ni peren, ane avlije save si ćinđe tharo bršnd i kanalizacija savi naj regulišime,učharde sa o guunoj, trin romane porodice bešen muučno svako đe. Nasvale si i e phurane i e čhara. An čher thare duj phrala Mitić si skoro tranda članura.

– Obećisade kaj ka pomosaren amenđe, ali ništa thar goda. Kate sem saranda breš, ćerdem jek cikno ćher, ali našti the uspiv the završovla. Manglem te sovas gothe moj romni , me i još duj čhara, a kala aver the aven gote kaj si akana. Phene o Zorane Mitić (60) , pokažil po cikno ćher bez o krovo savo naj završome, savo bi trubula the značil majlačho životo. Sa pi romni e Silvana sile efta čhave, gothe si i e unukura.  – Svore, došuduj dzene soven an jek prostorija. Na uglura si duj krevetura, a tele phurane tepihura, talal lende  betono.

– Mučisamen, živis bedno,naj amen ni kulatilo ni phaj, samo struja, naj amne kate ni kontenjera, dik sar si kate melalo. Bi truvila menđe the avelamen makar nesavo čher, the neko pomosarel amneđe the završosla, the sprovedilpe e kanalizacija, the sredinpe e avlije.   – phenel o  Zorane.

Lesko rođeno phral phenel kaj “biš dzene avile slikosade, aliništa ni ćerde”.

– Amende ano ččher si phaj the struja. Preživis geja kaj raadis nešto privatno za dnevnica, goda potrošis pe hrana. Katetrubula amne kanalizacija, the velmajlačhi higijena, the dobis normalno drom, kate o phaj ačhel, slijolpe kana pherel o bršnd. Značila bi amenđe građa i udara the lačharas amare ćhera.  O ivend phare tatos, sakupis kaš kaj aresas, borisamen od ađe dzika thara. I amen bi volisa the avelamen majbut.  – phenel vov.

O deo thare romani mahala Čitluk 2 si i ćhera, sa aver strana thare pruga i tharo glavno drom, preko o drom za savo skrenilpe za o Rvnjako. Von, iako but so najlen-adresa silen, Cara Lazara 403. Ane porodica tharo Tarzane i thare Jagoda Mitić si ina čhara,  majterno sile samo deš đe.

– O ćher korkore čerddam. Kate naj amen kanalizacija,kaj ka vel kanalizacija paša e pruga, a phaj the struja si amne. Oivende thatos pe kaš, nesar obezbedislen. Trudulamen kanalizacija i kana bi neko pomosarela the završos amaro ćher, ali phare kaj goda šaj the desilpe ane Srbija, šaj samo the maštos. Kana bi mar sa o pesko0 ili šljunko nakena o drom. – phenel o Tarzane.

Maj thale kroz e staza savi si čikali si još nekolko cikne čhera i barake. E Snežana Pustić (36), sa po rom i panđ čhara thare 6 dzi ka 16 brešbešel an jek odeljenje.

– Naj amen phaj,naj amen ništa, ni kupatilo, e struja crdas tharo deveri, phoćinas zajedno. Naj amen ni kanalizacija, thatos pe kašta, snalazisamen nesar, mora the tataras e čharen. Preživis thare socijalno pomoć, ćinas e čharenđe so trubulen za e sikavni. Majbut bi vela bitno the e čhara šaj čiste the đan ane sikavni, the vela amen phaj, kupatilo the đan samo aver čhara, na the đan melale. Bi vela fino the the e država pomosarel amnđe majbut sa e čhara,marlenže the pružilpe nešto the šaj the školujinpe. Jeva inkljas po krajo, nejlen jakne, čizme – phenel vojda i pokažil po cikno ane milajese patike.

Baraka paša lako ćher sagradame si thare šper ploča, učhardi sa phurane tepihura. Gothe bešen duj romnja sa duj cikne čhara.

– Kate sesa e grasta, kava naj moro, muklema the avav kate. Kate bešas nekoliko čhon, naj ma ništa ni phuv, ništa. Sama ano Panjevco našlem golese kaj stalno maltreterinamen, napadisade mor čha, voj si nasvali. Lathar si maj kala unukura silen duj i trin breš – rovel thaj phenel e  Dragica Memetović.

Paša goda kaj jedva inkljen po krajo e manuša thar kaja romani mahala ni koristine Narodno kuhinja, za e razlika thare majugrožime ane mahale Marko Orlović i Panjevco, save pe gasavo načino dobin bar jek oborko ano đe.

Emanuša save bešen ane romani mahala Čitluk, savo nalazilpe pašao glavno drom, silen majlačhe uslovura. Goda delosile infrastruktura, phaj, kanalizacija, leđe ćhera si ozidomei uglavnom si sredime. Gote, sar pisol ane podatkura thare lokalno Strategija za majlačhopoložaj e Romengo nalazilpe biš objekutra, sa 35 domačinstvura an save bešel majbut thare 150 manuša. An goja Strategija pomenisade kaj postojil i romani mahala “Čitluk 2 paša e pruga”. An goda dokumento ni postojil predlogo mera za majlačhe uslovura tharo životo za e Roma save bešen an goja mahala, a ane mahale Marko Orlović i Panjevco pisol so bi thrubula the ćerelpe.Goda si zadatko za e lokalno samouprava, savi thrubul the ćerel nevi Strategija.

Ane foresko budzeto đi ka 2020. breš

Naj love  za o bešipe e  Romengo

Oforo Kruševco  andaro budzeto thare okviro thare Strategija te unapredilpe opoložajo e Romengo, ka izdvojil 2,5 milionura dinara (650 milje si prenesile obaveze thar kava breš), ali ni kava breš naj predvidime sredstvura save bi vena usmerime the poboljšonpe e uslovura tharo bešipe. Sago kaj sesa maj anglal, ka financirinpe e čonese karte, užine i poklon paketura za majugrozime romane đakura.

Te unapredinpe e uslovura tharo bešipe e Romngo, ano okvirothare Strategija the unapredilpe opoložaj e Romengo, ano buđeto tharo Foro Kruševco za 2020. breš naj izdvojile sredstvura „Jeza goja oblast thrubul the izdvojinpe majbare sredstvura, za save si potrene e sredstvura thare donatorura i the i foro učestvujil“. Goda za o listo FORO phende ane odgovorura thare foresi Služba za e društvene delatnosti. Navedisade kaj ane 2020.breš ano oviro tharo bešipe si potrebno thepisolpe projekto-tehničko dokumentacija the unapredinpe e infrastrukture ane romani mahala Panjevco.

Za breš savo avel , ane oviro thare Strategija savi si pomenutime predvidime si the  izdvojilpe 2,5 milionura dinara (650 milje si prenesile obaveze thar kava breš) . Ka financirilpe o prevoz thare učenikura save aven thare gava, a save primon socijalno pomoć, dečijo dodatko ili silen prosekoane sikavni od thare trin đika panđ. E love ka ven izdvojime i za e užine za majčhore učenikura saveprimon socijalno pomoć ili dečijo dodatko i za e poklon paketura.

Ane Goresi uprava phenen kaj o Kruševco ano okviro tharro Programo „Podrška thare Evrosko unija e inkluzijaće Romđi – the zuralenpe e lolaklne zajednice za e inkluzija e Romenđi“, ka dobin podrška the izradilpe o lokalno akciono plano the socijalno uključinpe e Roma thaj e Romnja. O Programo finasiril e Evropsko unija, sprovodil e Stalno konferencija thare fora i e opštine.

Tekst: Jelena Božović

Prevod: Tamara Asković