BIN commerce u Kruševcu proizvodi ksantate koji osvajaju svetsko tržište

U donjem delu nekadašnje HI „Župa“ danas uspešno posluje beogradska firma BIN commerce proizvodeći kasantate i radeći sa hemikalijama za tretman vode za piće. Reč je o kompaniji vlasnika Bojana Maravića, osnovanoj 1997. godine

Nakon prodaje nekadašnje HI „Župa“ firma BIN commerce je u delu koji je ona preuzela uspela da proizvodnju ksantata poveća tri puta, a proizvodnju natrijumhipohlorita duplira kao i količine hlora koji utače. Za ksantat je otvorila tržišta Grčke, Bugarske, Turske, Azerbejdžana, Portugala, Kazahstana, Rusije uz, od ranije osvojeno, tržište Balkana. Što se tiče hlora i natrijumhipohlorita prisutna je na području Balkana, tržišta na koje je fabrika izvozila i prethodnih godina, ali sada uz povećano učešće. To je za GRAD rekao Bojan Cvetković, direktor kruševačkog ogranka kompanije BIN commerce.

Bojan Cvetković, direktor kruševačkog ogranka kompanije BIN commerce

– Čim smo preuzeli fabriku zaposlili smo sedamdesetak radnika na neodredjeno, što nam je u prošloj godini donelo priznanje Nacionalne službe za zapošljavanje kao preduzeću sa najviše novozaposlenih na neoredjeno na nivou Srbije – navodi Cvetković. U toku je novo zapošljavanje u proizvodnji te bi fabrika uskoro trebalo da broji stotinak radnika.

U medjuvremenu su ulaže u sredivanje pogona.

– Proizvodnja ksantata se od temelja osavremenjuje i remontuje. Oko 70 odsto tog posla je uradjeno, treba da bude završeno do leta, biće to investicija od oko milion evra. Remontovali smo i pokrenuli fabriku za tretman industrijskih otpadnih voda u šta je uloženo stotinak hiljada evra, opremili smo i pripremili za rad pogon za proizvodnju karbonata i uparavanje hidroksida, što je koštalo oko dvesta hiljada evra. Oni su spemni su za rad, ali najpre treba da nadjemo tržište za te proizvode. Za punionicu hlora su nabavljeni novi ventili, njihova ukupna vrednost je oko 70 hiljada evra, a omogućavaju bezbedno rukovanje i pretakanje hlora – kaže on.

Navodi da bi nove investicije, odnosno novi pogon ksantata za dve godine trebalo da obezbedi još trideset radnih mesta, te da bi pokretnje elektrolize, ukoliko se kompanija odluči na taj korak, trebalo da omogući zapošljavanje dodatnih tridesetak ljudi.

– Nakon što smo opremili pogone karbonata i uparavanja razmišljamo o dugoročnoj investiciji vrednoj izmedju 10 i 20 milion evra. Reč je o membranskoj elektrolizi najnovije generacije što bi značilo da možemo da proizvodimo hlor – objasnio je Cvetković.

Izvesno je, kako je dodao, da će se, opremanjem još jednog pogona ksantata uz postojeći, kapaciteti duplirati te da će iz tih pogona godišnje umesto 500 tona izlaziti oko hiljadu tona.   

J.B.