Biblioteka obeležila 159 godina Čitališta u Kruševcu

U susret 160-toj godišnjici Narodna biblioteka Kruševac dobiće novi prostor za čitaonicu na trećem spratu Doma sindikata, najavila je na svečanosti kojom je obeležen dan osnivanja prvog Čitališta u Kruševcu, 1856. godine, Snežana Nenezić, direktorka ove ustanove

Mada ne postoje materijalni dokazi, u Arhivu Srbije i prepisci Ministarstva prosvete čuvaju se originalna dokumenta koja pokazuju da je početkom druge polovine devetnaestog veka, samo deset godina nakon što je u Beogradu osnovana prva javna čitaonice na Balkanu, grupa viđenijih Kruševljana uputila molbu tadašnjim nadležnim službama da odobre osnivanje Čitališta u Kruševcu.

Prvo Čitalište, koje je u trenutku osnivanja imalo već 40 članova, prema rečima Snežane Nenezić, bilo je jedno od retkih koje je imalo pravila za Čitaonicu, o njoj se starao tročlani odbor, a godišnja članarina iznosila je 10 dinara.

Nenezićka je prisutne podsetila i na otvaranje ostalih bibliotečkih ustanova, poput prve Gimnazijske biblioteke koja je nastala u isto vreme kada i Čitalište, te Knjižnice trgovačke omladine, osnovane posle Prvog svetskog rata i sa knjižnim fondom od oko 1000 naslova koji je danas deo bibliotečkog fonda Narodne biblioteke Kruševac.

Gradska biblioteka i čitaonica osnovane su 1930. godine i bile su smeštene na spratu kafane Takovo, potom u zgradi Načelstva, a nakon Drugog svetskog rata svi knjižni fondovi su spojeni u novu bibliotečku ustanovu sa oko 8500 knjiga i 3800 članova i sa sedištem u zgradi današnjeg pozorišta.

Biblioteka kakvu danas poznajemo nastajala je i razvijala se u proteklim decenijama, šireći delatnost i unapređujući svoj rad u skladu sa tehnološkim razvojem i potrebama korisnika, a status matične biblioteke za Rasinski okrug dobija 1961. godine. O tome je govorila Ljubica Petković, bibliotekarka savetnica.

Milica Stevanović, viša bibliotekarka, predstavila je značajnu izdavačku delatnost za koju je Biblioteka prošle godine dobila nagradu Sajma knjiga Rasinskog okruga i koja, kako je rekla, pokazuje da Biblioteka nije samo čuvar i promoter, već i proizvođač književnih sadržaja.

Trenutno u Biblioteci rade pozajmno, zavičajno, odeljenje stručne knjige, odeljenje periodike, dečije odeljenje, kutak za mlade, matična služba, služba nabavke i obrade, knjigoveznica. Tokom prošle godine nabavljeno je više od 7000 novih naslova, iz sopstvenih i sredstava osnivača. Od 2000-te godine funkcioniše i digitalna biblioteka.

Kruševačka Biblioteka članica je i virtuelne biblioteke Srbije COBIS, organizator brojnih književnih događaja i realizuje brojne kulturne projekte, kao što su „Biblioteka na trgu, „Čitalište – kupalište“, radionice kreativnog pisanja, „Mala pričaonica“ i druge.

Obeležavanje 159-te godišnjice bilo je i prilika da se spomenu i ugledni kruševački kulturni stvaraoci koji su u različitim periodima upravljali ovom ustanovom, među kojima i Branislav L. Lazarević, jedno od najpoznatjih pesničkih imena u Srbiji.

U planovima za budućnost među najvažnijim zadacima je prostorno širenje. Biblioteka će, kako je najavljeno, uskoro otvoriti čitaonicu u novom prostoru na trećem spratu Doma sindikata.

Rekonstrukcija prostora je u toku, a za te namene izdvojena su sredstva iz gradskog budžeta. Obeležavanju godišnjice osnivanja Čitališta prisustvovali su predstavnici Gradske uprave, ustanova o organizacija, nekadašnji direktori, kulturni i javni radnici, prijtelji i saradnici, a kroz prepisku osnivača i ministarstava, staru 159 godina, prisutne je provele glumica Jovanka Andrić.