Beseda Veroljuba Vukašinovića nakon uručenja Drainčeve nagrade

Pesniku iz Trstenika Veroljubu Vukašinoviću  uručena je nagrada “Rade Drainac” za zbirku pesama “Tilić”, objavljenu prošle godine

Na, 52. manifestaciji “Drainčevi dani”, koja se održava u Prokuplju, Blacu i Kuršumliji od 24. avgusta do 8. septembra, nakon što mu je priznanje uručeno, besedu je održao Veroljub Vukašinović:

– Kad u sebi kažem pesnik prvo pomislim na Drainca, pesnika boema, strasnog ljubavnika i sanjara, sa čašom u ruci i violinom u sluhu, pesnika liričara, ali i pesnika buntovnika i „bludnog sina“, pesnika lutalicu i avanturistu koji je prošao mnoge geografske granice, ali i prešao preko mnogih moralnih granica malograđanskog morala, i kroz svoje stihove i poeme izvrtao dušu kao džepove sa pocepanom postavom.

 U mom čitalačkom doživljaju Drainac je pesnički monument, jedinstvena i neponovljiva pojava u srpskoj poeziji, ali sa toplinom Toplice u srcu, i jedan od najprefinjenijih liričara melanholije, pesnik ukrštaja i antinomija, kosmopolita i imaginarni putnik sa bodlerovskim pozivom na putovanje, borac za prava poniženih u životnoj areni koji je „do kolena gazio u blatu što se život zove.“ Drainac je, u mom doživljaju, bio i veliki kosmopolita i čovekoljubac i bogotražitelj „lutajući čovek bez Boga na putu“, a nadasve veliki putnik, stvarni i imaginarni.

Prema njegovim rečima, Rade Drainac je i pesnik zavičaja i rodnog kraja.

– Tako je Drainac pevao o zavičaju u pesmi Povratak. Imam utisak da je na dnu svih prizora, srećnih i još više nesrećnih, u životu ovog pesnika, negde u samom temelju njegovog bića svetleo žar detinjstva u staroj kući čatmari, u rodnom selu Trbunju, i da je ta svetlost kao tihi plamen voštanice obasjala njegov put u večnost. Kao zastava na vrhu njegove monumentalne i razbarušene pesničke građevine štrči stih : „Ovde je nebo moje, ovde je ljubljena Toplica!“  Slava pesniku koji je slavio život u dionizijskom izdanju, pesniku koji je živeo za lirski trenutak večnosti, pesniku koji je prešao sve granice i svima bacio svoju istinu u lice, pesniku fizičke i metafizičke gladi, pesniku kojem je poezija bila jedina religija, pesniku nad pesnicima – istakao je Drainčev laureat.

Podsetimo, u užem izboru za tu pesničku nagradu su, osim Vukašinovićeve zbirke pesama “Tilić”, bili su “Arapski kapričo” Miroslava Aleksića i “Mutni nagoveštaj kiše” Jelene Lengold. Žiri za dodelu nagrade radio je u sastavu: Goran Maksimović (predsednik) i članovi Tanja Kragujević i Dragan Ognjanović.

Veroljub Vukašinović živi u Trsteniku i obavlja dužnost direktora Narodne biblioteke “Jefimija”.

Ž. M.