Beogradu i Novom Sadu skoro pola državnih subvencija

Država Srbija je od 2014. do 2016. godine bezmalo polovinu subvencija za podsticaj investicija, koje su prioritetno namenjene manje razvijenim lokalnim samoupravama, dodelila kompanijama u Beogradu i Novom Sadu (koji spadaju među najrazvijenije opštine i u dva su najrazvijenija regiona), dok je za „korisnike“ u ekonomski devastiranim opštinama opredelila nepunih četiri odsto sredstava pokazuju podaci Ministarstva finansija

Za pet investicija u Beogradu izdvojeno je 44.655.495 evra, a za dve u Novom Sadu 27.858.000 evra, što je ukupno 72.513.495 evra, odnosno 44,2 odsto dodeljenih subvencija.

Prema istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju od svih subvencija u tom periodu, koje su vredne 164 miliona evra (164.099.098,70) samo 5.942.087 evra (oko 3,6 odsto) ide kompanijama koje posluju na devastiranim područjima.

Prema zvaničnim i drugim dostupnim podacima, od 30 ugovora koje je od aprila 2014. do aprila 2016. godine Ministarstvo privrede zaključilo sa investitorima u cilju dodele državnih subvencija, samo se tri (10 odsto ugovornih obaveza) odnose na investicije u lokalnim samoupravama koje su pozitivnim propisima označene kao „devastirana područja“ (Vladičin Han, Prijepolje, Rača).

Investitori su, inače, po osnovu tih 30 ugovora dužni da ulože ukupno 518.188.202,40 evra i zaposle 21.910 novih radnika na neodređeno vreme u periodu od tri ili pet godina.

„Zakonom o dodeli državne pomoći jasno je definisano da se prilikom dodele sredstava posebno uzima u obzir stepen razvijenosti opštine kao i broj zaposlenih/nezaposlenih jer subvencije treba da omoguće „razvoj područja sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti„.

Činjenica da je skoro polovina tog novca dodeljena kompanijama koje posluju u Beogradu i Novom Sadu, koji beleže najmanju stopu nezaposlenosti i u kojima je prosečna mesečna zarada znatno veća od republičkog proseka, u najmanju ruku ukazuje na to da se Zakon neadekvatmo primenjuje i da se komisija prilikom odlučivanja  nije vodila isključivo zakonskim odredbama.

Ono što je takođe problem je činjenica da mi nemamo nijednu ozbiljnu analizu i ne znamo kakvi su efekti tih subvencija. Uredba o dodeli državne pomoći promenjena je devet puta za ovih sedam godina, dok su pojedini ugovori i danas tajni“, kaže Jovana Strahinić, istraživač Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Uprkos mehanizmima za kontrolu državne pomoći, izbor investicionih projekata koji su predhodnih godina dobijali državne podsticaje sugeriše da se o tome odlučivalo prilično voluntaristički, odnosno da su odluke u značajnoj meri diktirale politička volja ili interesi organa javne vlasti, nosilaca javnih funkcija ili „centara moći“.

Prošla je čitava decenija od uvođenja državnih subvencija za podsticaj investicija, još uvek ne postoji precizan „obračun“ državne pomoći investitorima, između ostalog i zbog toga što investitori osim subvencija za podsticanje zapošljavanja i pokretenje ili unapređenja poslovanja, „uživaju“ i pravo na oslobađanje od poreza i doprinosa, dobijaju građevinsko zemljište ili infrastrukturu bez naknade i slično.

Više informacija o istraživanjima i analizama možete naći na sajtu biramkogabiram.rs