Bajkovite rukotvorine kreativnih Kruševljanki

Pletenje je jedan od najstarijih ručnih radova. Život bez pletenja u ne tako davnoj prošlosti bio je nezamisliv jer se većina odevnih i upotrebnih predmeta izrađivala jedino ovom tehnikom koja zahteva igle različitih debljina, niz mustri i šema i vunice ili konce u bezbroj boja i varijacija koji se upliću na mnoštvo načina zarad formiranja nekog komada, a kao najpotrebnije, izdvajaju se strpljenje i kreativnost. Iako se s vremena na vreme tako čini, ovo ipak nije zaboravljena veština

Piše: Jovana Stefanović

Popularna Facebook stranica „SlavicArt“ postoji već više od pet godina, ime je dobila po Slavici Obradović, zbog koje je i nastala od momenta kada je postala agronom u penziji i dobila puno slobodnog vremena za sebe. Ona se ovim kreativnim radom bavi isključivo iz hobija i ljubavi, kao i njene ćerke Marija Pajčin i Jelena Obradović, a sam početak ovog stvaralaštva u njihovoj porodici datira još iz 19. veka kada je prabaka, kao i sve druge tadašnje žene, plela, vezla, heklala i učila tome svoje potomke ženskog pola.

– Od kad znam za sebe volim da pletem, nikada nisam prestajala sa tim. Kada sam naučila kako se izrađuju prve petlje i bodovi uvek sam imala u kući i u svojoj blizini neki započeti komad i radovala se njegovom završetku, a kada ga završim odmah me nešto vuče da krenem novi rad. To me ispunjava, opušta i vodi u neki drugi svet mašte gde mogu da svoje misli lako iznesem i prikažem na originalan način. U svakom trenutku imam mnoštvo ideja i slika koje mi same nastaju u glavi kao začarani krug – ističe Marija Pajčin.

Pre nego što je svoj rad počela da širi po društvenim mrežama Slavica je svoje komade izlagala preko raznih kruševačkih Udruženja, zajedno sa njima posećivala je izložbe i druge manifestacije, međutim godine su učinile svoje i ona više nije u mogućnosti da bude toliko fizički aktivna, povukla se. Članice Udruženja nastavile su neko vreme da izlažu njene radove, a vremenom je i to prestalo. Ćerke su uvidele da mamini radovi, koji održavaju njenu vitalnost, ne mogu više nigde biti viđeni i poželele su da to promene.

– Prvenstveno sam na svom ličnom Facebook profilu objavljivala fotografije maminih radova, a nakon što su one bile pregledavane, ljudi su pokazali da su zainteresovani, počevši od onih koji se takođe bave time. Prva pitanja i komentari bili su: „Kako je ovaj rad započet?“, „Imaš li mustru?“, „Od koliko je peklji ovaj komad?“, „Koji je ovo konac?“ i slično, a potom su se javile i osobe za koje je to novina i samo žele da nešto otkupe, što je dovelo do formiranja stranice „Suveniri ručne izrade, izrada i prodaja – SlavicArt“ – objašnjava Marija.

Ova stranica danas ima preko 6.000 pratilaca.

– Kada je potražnja proizvoda porasla, mama nije mogla svima da izađe u susret i da sve radove dovrši u nekom adekvatnom vremenskom intervalu, prvo je moja sestra Jelena počela da joj pomaže, a zatim i ja, budući da smo sve to već znale još iz detinjstva. Mama je umetnik za veženje, pletenje heklanje, iako ima 82 godine i drhte joj ruke, u trenutku kada počne sa radom, to prestaje. Sestra je najbolja u heklanju jako neobičnih šalova, odnosno ogrtača. Šeme za njih se kupuju, brendirani su od strane holandske umetnice Adinde, izuzetno su skupe i do njih se teško dolazi. Ovi šalovi su nakićeni ogromnim cvećem i liče na liciderska srca, atraktivni su i mogu biti sasvim dovoljan modni detalj, dok ja najviše volim da pletem rukavice, ali znamo sve vrste radova i jedna drugu uvek dopunjujemo – rekla je ona.

Osim zimskih odevnih komada poput šalova, kapa i rukavica, ove inspirativne dame izrađuju letnje tanke šalove od pamuka, šeširiće, vrećice, nakit, igračke, obeleživače stranica, slike, broševe, podmetače za čaše i sve što je moguće napraviti od konca, a vreme potrebno za njihovu izradu zavisi od dostupnosti potrebnog materijala i od obaveza koje donosi privatan život.

– Ako u toku dana samo pletem moguće je jedan komad završiti za svega 3 dana, ali ja sebi uvek ostavim najmanje celu sedmicu, mada sve zavisi od toga šta želim da napravim, koliko ukrasa, da li je to ceo komplet ili samo jedna stvar i koliko boja imam. Kod nas postoje dve vrlo dobro snabdevene radnje iz kojih dobavljamo konac, ali ono najkvalitetnije ovde nije moguće pronaći, a na Zapadu je jako skupo, kao i poštarina jer je kod njih sam ručni rad mnogo više cenjen, a i materijal je neuporediv budući da su mešavine lana i drugih prirodnih tkanina sa minimalnim procentom sintetike koja je neophodna za lakše održavanje, da ne bi dolazilo do skupljanja, širenja i puštanja boje. Trenutno smo prinuđeni da radimo sa opremom koju imamo u našoj okolini, ali to je u svakom slučaju najbolje moguće izvedeno – navodi Marija.

Najzapaženiji proizvod za sada su rukavice, najčešće braon boje sa svetlo ljubičastim cvetovima lavande i bele sa crvenim ružama koje zauzimaju mesto profilne fotografije ove stranice jer su popularne, tražene i teške za izradu pa svaki put kada budu gotove njihovim kreatorkama prirede osećaj ponosa. Ove rukavice izrađuju se u dve varijante – bez mesta za prste ili sa njim.

– Rukavice koje imaju mesto za prste često mogu biti velike ili male onome kome su namenjene jer se one ne prave po meri, već postoji neka standardna veličina, ako nije unapred drugačije dogovoreno, a ako nisu odgovarajuće nemoguće ih je prepraviti. Zato često pletemo setove „3 u 1“, kada je jako hladno mogu se nositi i jedne i druge rukavice zajedno, ili samo one sa pristima, a kada je napolju podnošljivo. Par rukavica bez prstiju je idealan za lakše funkcionisanje prilikom korišćenja ključeva, mobilnog telefona, prilikom vožnje automobila ili bilo koje dnevne situacije, a posebno zato što u poslednje vreme često imamo osobe muškog pola koje se interesuju za njih, naravno, sa manje šara, a to su najčešće šumari – kaže ona.

Budući planovi i želje ove tri Kruševljanke su skromne, zasnivaju se na tome da što više uživaju u svom hobiju, da puno ljudi obraduju svojim kreacijama, da pokažu mladima ovaj zanat i kroz radionice ih nauče kako da najlakše na materijal prenesu svoju kreativnost.

Nagrade i priznanja
Neki od radova zasijali su na Međunarodnim bijenalima umetnosti minijatura i dva puta zaredom poneli nagrade u Gornjem Milancu i bili katalogizovani. Dimenzije odlikovanih vezova su 5×5 i 3×4 centimetara i opisuju npr. čobanske kućice na livadama, pejzaže i druge motive iz prirode koji na prvi pogled odaju izgled slike, a u stvari se izrađuju iglama na prirodnim materijalima kao što su lan ili konoplja, što se potom urami i može krasiti zidove ili neke druge površine. Nagradu „Naj suvenir godine“ u Topoli dobio je „Veseli obeleživač“ odnosno obeleživač stranica knjige koga u gornjem delu karakteriše muška glava sa šajkačom i brkovima, i ženska sa maramom i crvenim karminom, a na dnu se nalazi mala pletena i vezena čarapa kao zaštitni znak Kruševljana – Čarapana.

Časovi pletenja
– Letos je jedan Kruševljanin, moj stari poznanik, koji već godinama unazad živi u Americi zamolio da njegovu ćerku moja sestra ili ja naučimo da plete, dok provodi letnji raspust ovde kod bake i deke. Tako su nastali besplatni časovi pletenja, ne samo za nju, već za sve ljubitelje ovog ručnog rada i one koji to žele da nauče iz bilo kog drugog razloga. Časovi će za sada biti besplatni, a možda, kada se budem penzionisala i imam dovoljno slobodnog vremena, što trenutno nije slučaj jer sam zaposlena uz puno radno vreme kao stomatološka sestra, počnem da držim ozbiljne i redovne radionice jer želim da prenesem omladini sve što ja umem – iznela je Marija Pajčin.