Aleksandar Gašić – druga frula Šumadije

Mladi Kruševljanin, Aleksandar Gašić osvojio je drugo mesto na takmičenju Prva frula Šumadije u Kragujevačkoj Rači, što mu je donelo plasman na naredni, republički nivo takmičenja koji se održava u Prislonici, selu nadomak Čačka, gde se svake godine tradicionalno okupljaju i nadmeću najbolji frulaši amateri u zemlji

Ispod starog hrasta, na mestu gde je legendarni Bora Dugić, zasvirao prvi put, smestila se scena ovog takmičenja, na kome je Gašić osvojio drugo mesto.

– Nagrada kao nagrada nije toliko važna, ali upoznati ljude koji vole isto što i ti, povezanost koja je čarobna, posebno kada se radi o ljudima koje povezuje frula, to je važno. Taj dodir usana i piska frule veoma je sličan poljupcu, pa instrument koji se na takav način svira možemo nazvati i „božijim“ – kaže Aleksandar Gašić.

Ljubav prema ovom ,,božjem” instrumentu desila se slučajno.

– U kvartu u kom stanujem postoji mali prolaz između zgrada, takozvani ,,pasaž”, u kojem se nalaze samo jedna stara, drvena vrata. Tu je stanovao čovek koji je često svirao frulu. Ta melodija koju sam slušao kada sam prolazio, ostala je duboko urezana u meni. Skupio sam hrabrosti da nepoznatom čoveku zakucam na vrata i pitam ga šta je to. Upravo taj komšija, čika Ranđel, jeste moj prvi učitelj.Tamo upoznajem prijatelje za ceo život, kolege, muzičare. Prvi koncert na kome sam nastupio bio je u Domu sindikata u Beogradu, to je zapravo bio godišnji koncert ,,Abraševića” .Pored talenta, neophodan je ipak i rad sa profesionalcem. Za učitelja sam odabrao renomiranog svetskog umetnika, doktorku frule Nedu Nikolić. Uspešno radimo već mesec dana, rezultati su vidljivi. Ponosan sam što imam čast da učim od najboljih – smatra on.

Veruje da je frula potcenjen instrument u našoj zemlji, kao i njeni svirači, ali uverava da postoji veliki broj mladih koji neguju sviranje ovog instrumenta i ne stide se da ga prihvate kao obeležje svog naroda.

 – Veoma sam srećan što sam deo „frulaške porodice“, i, mogu reći da sam i veoma važna prijateljstva stekao baš zbog frule. Nas, frulaša, bilo mladih, bilo starijih, nema mnogo, ali, sasvim dovoljno da dokažemo da je negovati tradiciju plemenita stvar, i da svirala nije samo parče drveta, već, na božanskoj osnovi oživeno drvo šljive! Ta ideja će se, mislim, prenositi dok ima Srba!

M.J.