Svečana akademija povodom oslobođenja Kruševca

U Kruševačkom pozorištu održana je svečana akademija povodom Dana oslobođenja Kruševca u Drugom svetskom ratu, u znak sećanja na dan kada je Lazarev grad ponovo dočekao slobodu. Gradonačelnik Ivan Manojlović istakao je da se na ovaj dan ne peva od radosti, već ćuti iz poštovanja, naglašavajući da 14. oktobar predstavlja više od praznika – to je dan sećanja na žrtve i podsećanje na vrednost slobode.

Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović poručio je na svečanoj akademiji povodom Dana oslobođenja grada da je 14. oktobar dan sećanja na stradale i podsećanje na odgovornost koju sloboda nosi sa sobom.

„Danas ne podižemo čaše, već poglede, ne pevamo od radosti, već ćutimo od poštovanja, jer 14. oktobar nije praznik, već podsećanje na one koji su stali ispred tuđe sile da bi odbranili svoje ime, grad i zemlju. Na one koji su dali život da bismo mi danas imali priliku da ga živimo u miru.“

Istakao je da rat ne donosi istinske pobednike, već ostavlja rane koje vreme uči ljude da prećute. Zato je, kako je naveo, ovaj dan posvećen sećanju na hrabrost, stradanje i nadu onih koji su preživeli i nastavili da žive uprkos svemu što su izgubili.

„Danas stojimo uspravno u tišini, jer je svaka reč mala pred veličinom njihove žrtve. Naš najveći zavet njima jeste da čuvamo mir dostojanstveno, s ljubavlju i poštovanjem.“

Govoreći o istorijskom iskustvu srpskog naroda, Manojlović je podsetio na značaj porodične slave kao simbola vere, zajedništva i opstanka kroz različita istorijska razdoblja. Kroz više od hiljadu godina postojanja, srpski domaćin čuvao je običaj sečenja slavskog kolača i paljenja sveće, čak i u vremenima ratova, stradanja i oskudice.

„Istorija nam kaže da je, u proseku, čak svaka treća sveća gorela u ratu, da su se molitve za mir mešale sa tutnjem topova, da su se kolači sekli u rovovima i da je ime sveca čuvalo dom i kada ga više nije bilo. Srpski domaćin slavio je i kada je imao i kada nije imao, kada je bio slobodan i kada je robovao. Zato slava nije samo običaj, ona je zavet opstanka, znak da smo, bez obzira na rad, glad, zimu ili tugu, ostali svoji.“

Prema njegovim rečima, vera, tradicija i poštovanje predaka predstavljaju deo identiteta koji je narod sačuvao uprkos brojnim iskušenjima, dok Kruševac danas svedoči o tome da žrtva prethodnih generacija nije bila uzaludna.

„Danas, vekovima nakon njihovih molitvi, naš Kruševac stoji kao svedočanstvo da žrtva nije bila uzalud. Iz toga se rodio grad koji ume da pamti, ali i da gradi, da poštuje prošlost i raduje se budućnosti.“

Gradonačelnik je ukazao i na značaj prenošenja sećanja na mlađe generacije, ističući da su istorija grada i nada u budućnost utkane u njegovu prošlost, ali i u svakodnevni život njegovih stanovnika.

„U zidovima Kruševca ispisana je njegova istorija, a u pogledima dece vera i nada u sutra. Na mestu gde su nekada odjekivali topovi, danas se čuju koraci onih koji dolaze da uče, da stvaraju i da ostave trag dobrote. Jer sloboda nije samo dar, ona je obaveza da budemo dostojni onih koji su je stekli i da čuvamo mir kao što su oni čuvali njega.“

Manojlović je naglasio da su kultura, zajedništvo i međusobno poštovanje vrednosti koje treba negovati kao deo nasleđa prethodnih generacija i temelja budućnosti grada. Osvrnuo se i na otvaranje Doma boraca, ističući njegovu simboliku u očuvanju uspomene na one koji su se borili za slobodu Kruševca.

„Danas, na Dan oslobođenja grada Kruševca, otvorili smo vrata Doma boraca okićena sećanjem. Kruševac je poneo orden u slavu svih heroja. U taj orden utkana je slava Svetog kneza Lazara i svih stradalnih junaka.“

U završnici obraćanja, gradonačelnik je poručio da će Kruševac nastaviti da živi i razvija se dok god među njegovim građanima postoje vera, ljubav prema gradu i spremnost da se čuvaju vrednosti koje povezuju generacije.

„Dok postoji vera u srcima ljudi, dok se od Rasine do Morave, od Jastrepca do Bagdale rađaju pesma, molitva i život, biće i našeg voljenog grada. Neka Kruševac zauvek stoji na pravom mestu u našim srcima, iznad svake tuge i sumnje, kao dokaz da se ljubav prema gradu ne gasi ni kada svetlo utihne.“

Na kraju je građanima čestitao Dan oslobođenja Kruševca, a vernicima veliki hrišćanski praznik Pokrov Presvete Bogorodice, uz želju da praznične dane i sve buduće praznike dočekuju u slozi, miru i radosti.

Potom je usledio kulturno-umetnički program kojim su učesnici pokušali da ožive priče o slobodi. Kroz reč, pesmu, igru i sliku – kroz umetnost koja susreće istoriju, akteri su želeli da potvrde da sećanje živi, da se poštuje prošlost, ali i gradi budućnost dostojna predaka, ispunjena sećanjem, ponosom i zahvalnošću.

Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici državnih institucija, vojske i policije, privrednih organizacija, kao i gradskih i opštinskih vlasti, narodni poslanici i gosti iz pobratimskih gradova Stavrosa i Rmniku Vlčea.

M. J.