+381 64 812 51 81
Naslovna » Zdravlje » Visok krvni pritisak treba lečiti
Jpeg

Visok krvni pritisak treba lečiti

Više od 50 odsto osoba u Srbiji umire od kardiovaskularnih oboljenja, što infarkt i šlog svrstava među najsmrtonosnije bolesti. Infarkt miokarda i moždani udar najčešće se javljaju kao akutan, nagli događaj, ali njihovoj pojavi prethodi dugogodišnje nagomilavanje faktora rizika

Prema rečima prof. dr Nebojše Tasića, načelnika Centra za kardiovaskularna istraživanja Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i predsednika Međunarodnog udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), veliki broj smrtnih slučajeva može se izbeći ranom, efikasnom i dugogodišnjom prevencijom.

– Iako nauka kaže da proces ateroskleroze (nagomilavanja masnih i drugih štetnih naslaga na zidovima krvnog suda) počinje već posle 20. godine, ranije se smatralo da osoba ne treba da ide na preglede pre 45. ili 50. godine ukoliko nema tegobe. Nažalost, danas je u porastu broj mladih osoba koje imaju manje od 40, a ponekad i 30 godina, i ozbiljne zdravstvene tegobe, tako da se preporučuju preventivni pregledi već posle treće decenije života, a osobe koje imaju izračunat visok i veoma visok kardiovaskularni rizik zahtevaju kontinuirano praćenje i aktivnu prevenciju pojasnio je dr Tasić.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu infarkta i šloga su pušenje, povišen krvni pritisak, povećane masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, stres, fizička neaktivnost, ali i oni na koje se manje obraća pažnja, kao što su siromaštvo, zloupotreba nekih supstanci, depresija, faktori inflamacije, hiperurikemija…

– Ovi faktori ne mogu se posmatrati odvojeno, već njihova stalna interakcija izaziva povećan kardiovaskularni rizik, koji se danas posmatra kao „bolest za sebe” na koju treba primeniti ozbiljan i kvalitetan preventivni program. Upravo iz ovih razloga su doktori i medicinski tehničari formirali udruženje HISPA, da bi individualnim i multidisciplinarnim programom lečili povišen kardiovaskularni rizik kod naših bolesnika smatra dr Tasić.

Najznačajniji simptomi koji upućuju na problem s kardiovaskularnim sistemom su zamor, malaksalost, gušenje, osećaj nepravilnog ili ubrzanog rada srca, glavobolja, vrtoglavica, bol u grudima… Ali veliki broj bolesnika nema nikakve simptome i zato je neophodno da se svim osobama prilikom posete kod izabranog lekara izračuna kardiovaskularni rizik, kao i da se kod svog doktora ili lekara u HISPA centrima edukuju o uticaju faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

U personalizovanoj prevenciji infarkta i šloga u HISPA centrima posebna pažnja poklanja se nefarmakološkom i farmakološkom lečenju poremećenog metabolizma masti u organizmu. Neophodno je držati vrednosti holesterola i triglicerida u adekvatnim granicama koje su različite u zavisnosti od nivoa kardiovaskularnog rizika. Što je veći rizik za pojavu kardiovaskularnog oboljenja, to su niži ukupni, LDL holesterol i trigliceridi. To posebno važi za obolele od dijabetesa melitusa. S druge strane, neophodno je da svako meri krvni pritisak bez obzira na to da li ima ili nema simptoma. Hipertenzija se naziva tihim ubicom upravo zato što godinama bez ikakvih simptoma oštećuje organe i tkiva u našem organizmu. Zato je neophodno redovno kontrolisati i, ako treba, lečiti povišen krvni pritisak. Program prevencije, sem ovih, obuhvata i niz drugih mera i aktivnosti koji za cilj imaju sniženje kardiovaskularnog rizika: od uzimanja lekova acetilsalicilne kiseline, poput kardiopirina, preko bavljenja personalizovanim programima fizičke aktivnosti (vežbanjem do zdravlja), do antistres terapije i vežbi disanja – dodaje dr Tasić.

Naš sagovornik ističe da jedino partnerski, dugogodišnji odnos između lekara i pacijenta, zasnovan na uzajamnom razumevanju i poverenju, ali i motivaciji bolesnika da sebi pomogne, može dovesti do smanjenja obolevanja i umiranja od infarkta i šloga, onog od čega zavise budućnost i zdravlje nacije.

Izvor: Politika

Više od 50 odsto osoba u Srbiji umire od kardiovaskularnih oboljenja, što infarkt i šlog svrstava među najsmrtonosnije bolesti. Infarkt miokarda i moždani udar najčešće se javljaju kao akutan, nagli događaj, ali njihovoj pojavi prethodi dugogodišnje nagomilavanje faktora rizika Prema rečima prof. dr Nebojše Tasića, načelnika Centra za kardiovaskularna istraživanja Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i predsednika Međunarodnog udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), veliki broj smrtnih slučajeva može se izbeći ranom, efikasnom i dugogodišnjom prevencijom. – Iako nauka kaže da proces ateroskleroze (nagomilavanja masnih i drugih štetnih naslaga na zidovima krvnog suda) počinje već posle 20.…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Završeni izbori za članove saveta mesnih zajednica

Na izborima za savete mesnih zajednica na  glasanje je izašlo 16,5 odsto građana od ukupnog broja upisanih birača. Rok za ...

Novi broj novina GRAD – 656

Poslednji ispraćaj gradonačelnika Dragija Nestorovića Komemoracija i Dan žalosti Skupština usvojila rebalans budžeta Prihod u gradskoj kasi – 3,46 milijardi ...

Protest stanara zbog  izgradnje javnog parkinga

Stanari zgrada u Vidovdanskoj i Dušanovoj  ulici  protestuju protiv izgradnje javnog parkinga na mestu na kome se decenijama  unazad nalazi ...

Ključevi od stana za socijalno ugroženog mladića

U okviru programa socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima,  predstavnici Centra za socijlani rad uručili su ključeve od stana dvadesetjednogodišnjem Zoranu ...

Grad i poslovodstvo “Apoteke” zajednički traže rešenje za izlazak iz krize  

Nakon što je sindikat Apoteke upozorio na tešku situaciju u toj zdravstvenoj ustanovi, zatražio pomoć osnivača, Grada Kruševca te najavio ...