Zoran Stojković Kraš: Zadojen slikarstvom još iz osnovne škole

Zoran Stojković Kraš radi u Vaspitno – popravnom domu u Kruševcu kao referent za kulturu i aktivno se bavi slikarstvom, a ovo je njegov prvi intervju u životu

– U osnovnoj školi sam počeo da crtam, pa nastavio i u srednjoj školi, gde sam pokazivao interesovanje za umetnost, a posebno za slikarstvo. Po završetku srednje škole služio sam vojni rok u Mornarici u Šibeniku (kasarna Zečevo) u opštini Rogoznica. Tamo sam, u Vojničkom klubu u Rogoznici, slikao čamce i druge motive sa mora i Dalmacije u celini. Voleo sam da slušam čemprese, visoko drvo u senkama koje je fascinantno i dosta rasprostranjeno u Evropi.

Po povratku iz JNA Kraš se1993. godine zaposlio u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu u Službi obezbeđenja.

– U slobodnom vremenu, u doba velike krize, nastavio sam da slikam. Slikarski put je lep, ali vrlo trnovit. Prvu svoju sliku dao sam maloj galeriji „El greko“, koja sada više ne postoji, a njen vlasnik je brzo prodao, što me inspirisalo za još veći rad. U početku sam radio u tušu i akvarele, to su tzv. letnje slike, tuš akvareli. Imao sam podršku kolega iz VPD, koji su naručivali moje slike. Počeo sam da napredujem, da učim. Slikarstvo je celoživotni proces učenja. Tih godina na početku mog stvaralaštva učlanio sam se u Likovni klub „Dimitrije Simić“.

Prilikom jedne izložbe LK „Dimitrije Simić“ Kraš je dobio stručnu, profesionalnu kritiku Jovanke Joke Rašović, čije je mišljenje prihvatio.

– Jovanka Rašović mi je promenila kolorit, a to mi je pomoglo da napredujem u slikarstvu. Sada slikam za Grčku, za Kefaloniju, za galeriju IN Gallery Kefalonija. Moje slike se nalaze na svim kontinentima. Vlasnica ove galerije mi je rekla da su moje slike otišle u Johanesburg, u Severnu i Južnu Ameriku i na druge destinacije. Dosta mojih radova je otišlo u vilu „Merima“ (sada „Idila“). U Hotelu „Evropa“ je bila likovna kolonija i tamo sam upoznao čuvenog slikara i vajara Milutina Dedića, rođenog brata još čuvenijeg Arsena Dedića, koji me oduševljavao u svakom pogledu. To je bila ugledna kolonija na kojoj su nastupili slikari iz cele Srbije.

Sada prvenstveno slika ulje na platno, a slike mi uzimaju galerije iz Kruševca, Beograda…

– Učesnik sam mnogobrojnih kolonija i kolektivnih izložbi u Kruševcu i okolini u proteklih tridesetak godina. Razmišljam o samostalnoj izložbi koja će biti kruna moje karijere. U VPD vodim Likovnu sekciju, pomažem maloletnicima, a organizujem i druge kulturne programe i sadržaje. Kao slikar radim pejzaže i razne ruralne i urbane motive.

Nisam želeo eksponiranje u javnosti. Do sada nisam dao nijedan intervju, ovo mi je prvi put u životu.

Ž. Milenković