Život u gradu: Opusteli frizerski saloni

– Izgleda da je korona “ošišala” frizere – malo u šali, malo u zbilji, konstatuju vlasnici frizerskih salona u Kruševcu. Zabrinuti za opstanak, ipak svakog jutra otvaraju vrata, nadajući se mušterijama. Kažu, uglavnom uzalud

Epidemija korona virusa neke profesije pogađa više nego neke druge. Među njima i frizersku, koju “dokači” svako pooštravanje mera, pa i ovo poslednje, koje im je skratilo radno vreme i zabranilo rad vikendom. Ali, i kad rade, mušterija gotovo da nema.

Na otvorenim bazenima Sportskog centra, na primer, Vasilija Marića, starog majstora u penziji, zatekli smo kako čita novine u društvu sina Nenada i u praznom salonu. Obojica kažu da posla nema i da narod danas izbegava ove zanatlije, koji su nekada bili na ceni.

– Na prste možemo prebrojati mušterije. Pričaju mi domaćice iz komšiluka da se mesecima ne usuđuju da uđu u salon ili dovedu decu, a ranije su to radile dva puta nedeljno – priča Nenad Marić, koji je zanatsko umeće nasledio od, u Kruševcu čuvenog, oca Vase.

Ovde poštuju sve mere predostrožnosti, ali ljudi slabo dolaze. A i kada dođu, uglavnom su uplašeni, pa se, priča nam stari majstor Vasilije, ponekad desi i po koji verbalni okršaj

– Tako sam skoro imao pravi mali “rat” sa jednom mušterijom. Zamerio mi je, na primer, da ću dok radim, da mu uprljam masku. Slegao sam samo ramenima, jer ništa drugo nisam mogao – priča nam Vasilije.

Od frizerskog posla, Vasilije je svojevremeno izgradio kuću, školovao dva sina i u gradu pod Bagdalom vazi za pravog domaćina.

– Kada bih ja sada morao da pravim kuću, ne znam ni čime ni kako bih to uradio – kaže nam njegov sin Nenad. – Nadamo se, ipak, da će jednom proći i ta korona, a da ćemo mi, frizeri, na pravom zadatku, majstorskom, opstati i biti na usluzi svakom kome smo potrebni – zaključuje Nenad Marić.

Lj.Marković