Ženska strana istorije: Slavne krčmarice i vidarke

Ušuškan među obroncima planina, bogat i plodonosan, Kruševac je dugo godina nosio titulu najvažnijeg kulturnog i privrednog centra Srbije. U narodu je opevan mnogo više nego bilo koja druga prestonica, a nadaleko je bio poznat i po velikom broju krčmi, za čije su uspešno vođenje bile zadužene krčmarice koje su neretko bile i poznate vidarke.

– Navek su Kruševac i okolina u jesen bili u znaku muka blaženoga grozdija, a vazduh u celom kraju bio zasićen mirisom šire koja vri da uskoro postane vino što krepi telo i razgaljuje dušu – zapisao je u svojoj knjizi „Stari fijaker” Milutin R. Jugović.

Često se u knjigama mogu pronaći podaci o izuzetnim krčmarica koje su živele na ovim prostorima. Nakon 1863. godine, Kruševac, koji tada nije imao ni tri hiljade stanovnika, mogao se pohvaliti sa čak 78 kafana prvog poreskog reda. Popis nije obuhvatio mesta gde se pilo „s nogu”, već samo kafane koje su godišnje plaćale po 12 dukata poreza. Jednu od kafana, koja se nalazila na prostoru današnje Nove pijace, uspešno su vodile dve kafedžijke nakon smrti svojih muževa.

Prema legendi, koja se vekovima prenosila s kolena na koleno, u 14. veku, na vrhu Jastrepca, negde između Bele stene i Sokolovice, dve sestre, Janika i Jaglika, držale su krčmu. Stalni gosti kod mladih krčmarica bili su Miloš Obilić i Boško Jugović, koji su, nakon šetnji i lova na planini, često svraćali na turu okrepljujućeg pića. Stalni odlasci i dugo zadržavanje na planini, postalo je sumnjivo njihovim ženama, koje su se, tražeći savet, požalile samom knezu.

U želji da otkrije istinu, Lazar je potajno slao pratioce, koji su imali zadatak da saznaju šta oni rade na planini. Osećajući da se nešto čudno dešava, Miloš i Boško su sa sobom vodili čuvare, koji su, stražareći na mestima sa kojih se jasno video put ka Kruševcu, uspevali da uoče Lazareve uhode i na vreme obaveste svoje gospodare. Nakon dužeg vremena uspešnog skrivanja, knežev sluga Vukosav saznao je njihove tajne. Po nalogu Lazara, sestre krčmarice su obešene na vrhu Jastrepca. Tada je narod to mesto nazvao „Dve sestre”, a mesto, gde je Miloševa i Boškova straža čuvala put, „Pogled”.

Krajem 14. veka, iznad sela Majdeva, u blizini Miličine česme kraj puta prema Toplici, postojala je krčma koju je vodila Milica, nadaleko poznata po svojim vidarskim veštinama. Ostala je upamćena u narodu po piću koje je „omamljivalo dušu i krepilo telo”. Krčmarica se dobro razumela u biljke, te je koristeći određene trave mogla mrtvog da oživi, a živog da umrtvi. Svoje znanje koristila je za spremanje napitaka, a trave, koje je stavljala u pića, pomogle su najvećim junacima tog doba. Prema predanju, spasila je i samog Miloša Obilića, koga je Relja Krilatica, zbog svađe oko lova, vezao na Jastrepcu.

Iako ove krčme nisu odolele vremenu, njihove gazdarice, slavne krčmarice i vidarke, u narodu su, preko brižljivo čuvanih legendi i predanja, ostavile neizbrisiv trag o svom postojanju u nekim dalekim, mističnim vremenima.

Foto: kultura.rs

J.A.

O projektu
Kroz projekat “Kruševac – ženska strana istorije“, redakcija lista GRAD i portala KruševacGrad želi da poboljša razumevanje i vidljivost doprinosa žena Kruševca u različitim društvenim oblastima i različitim epohama, da predstavi žene koje su kroz istoriju dale doprinos razvoju grada. Žene u politici, od prve vladarke Srbije, do prve gradonačelnice Kruševca, značajne naučnice, sportistkinje, umetnice, glumice, privrednice, pokretačice društvenih promena, osnivačice udruženja i organizacija, učesnice u oslobodilačkim ratovima, ali i karakteristike doba u kome su živele i prepreka sa kojima su se suočavale, biće teme medijskih sadržaja našeg projekta. Ideja je da upravo ovim projektom doprinesemo vidljivosti i boljem razumevanju doprinosa žena razvoju Kuševca kroz istoriju, da dodatno promovišemo postignuća žena te da na neki način podstaknemo žene današnjice da inspiraciju za svoj postignuća dobiju od svojih pretkinja.
Projekat je, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, finansijski podržao Grad Kruševac.