Ženska strana istorije: Kruševačke bibliotekarke, čuvarke pisane reči

Nakon oslobođenja Kruševca 1944. godine, započet je proces sakupljanja knjiga, koje su do tada bile skladištene na različitim mestima u gradu, da bi 1. oktobra 1947. godine bila formirana Gradska biblioteka

– Oni koji su tada radili u biblioteci radili su volonterski. Iz tog perioda nemamo dovoljno pisanih podataka. O organizovanoj bibliotečkoj delatnosti možemo da govorimo tek početkom pedesetih godina, kada počinje da se radi na stručnoj obradi knjiga, na sistemu klasifikacija i na kucanju kataloških listića – objašnjava direktorka Narodne biblioteke Kruševac, Snežana Nenezić.

Biblioteka se nekoliko puta selila, a u jednom periodu direktor je bio čuveni pisac Branislav L. Lazarević. Tada je formiran i književni klub Bagdala, koji je u prvo vreme bio pri Radničkom univerzitetu u Kruševcu:

– Nakon ovog, da tako kažem, uvodnog perioda, radile su koleginice Bojana Nikolić i Olga Stefanović, koje su započele sa bibliografskom obradom publikacija. Olga je nedavno preminula.

Nakon preseljenja u zgradu Doma sindikata, 1967. godine, stekli su se uslovi za bolju organizaciju. Društvo je više pažnje pridavalo knjizi, te se, uz povećanje broja knjiga i čitalaca, povećao broj zaposlenih. Bibliotekari i bibliotekarke radili su na popularizaciji knjige i čitanja među srednjoškolskom omladinom, ali i među fabričkim radnicima.

– U ovom periodu biblioteka je dobila i nove zaposlene, moje drage koleginice, koje su u penziji: Nadeždu Živković, Borku Gavrilović i Slobodanku Ognjanović. Spomenula bih i koleginicu Bogdanku Despotović, koja je preminula. One su radile, ne samo na poslovima komunikacije sa korisnicima i izdavanju knjiga, već i na organizaciji stručnih bibliotečkih kataloga – navodi naša sagovornica.

Iako se smatra da je profesija bibliotekara pre svega ženska, podaci iz prošlosti govore drugačije. Nekada su viđeniji bili bibliotekari.

– Tokom osamdesetih počinju da rade Mirjana Milivojević i Ljubica Petković. Ovde, vidite, imamo tri generacije bibliotekarki, one koje su radile posle Drugog svetskog rata, one krajem 60-ih i početkom 70-ih, kada je biblioteka dobila na korišćenje sadašnji prostor, i imamo bibliotekarke na početku novog milenijuma, kada imamo jednu potpuno novu dinamiku delatnosti.

Doživljaj biblioteke je subjektivan. Zavisi od očekivanja korisnika, ali i od pristupa bibliotekara. Biblioteka nudi nešto čega nema na drugim mestima, te je važno da u njoj vlada prijatna atmosfera.

– Sve moje koleginice su radile na unapređenju bibliotečke delatnosti. Radile su na razvijanju čitalačkih navika kod naših korisnika. U doba kada nije bilo interneta i naprednih tehnologija, mnoge usluge su zavisile od obrazovanja bibliotekara. Sve koleginice su bile obrazovane, a mnogima je i dalje u pamćenju Mira Milivojević iz čitaonice i Nada Živković, koje su pronalazile potrebne informacije za seminarske, maturske ili diplomske radove naših korisnika.

U biblioteci, koja predstavlja jednu nastavljačku delatnost, novozaposleni moraju da nastave tamo gde su njihovi prethodnici stali.

– Moramo da budemo obrazovani, da znamo odlično da baratamo novim tehnologijama, da pratimo struku i njena dostignuća i da pokušamo na sve načine da našu lokalnu kulturnu baštinu sačuvamo za neke buduće generacije. Borimo se da naša delatnost uvek bude inovativna i kreativna – ističe ona.

Inače, naša sagovornica, direktorka ovdašnje Biblioteke, Snežana Nenezić, diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu  u Beogradu. Nakon završene specijalizacije kod profesora Branka Kneževića, magistrirala je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku.

J.A.