Zeleni biser Srbije: Rasadnik „Polkić“

Veliki Šiljegovac, selo koje se nalazi između Kruševca i Ribarske Banje, je nadaleko poznato po hortikulturi, odnosno po uzgajanju tuja, šiblja, zimzelenih i drugih ukrasnih biljaka koje se koriste za uređenje vrtova, parkova i zelenih površina. U selu postoji 97 zvanično registrovanih rasadnika koji svojom proizvodnjom čine čak 50% ukupne rasadničarske proizvodnje u čitavoj zemlji. U ovom epicentru proizvodnje ukrasnih sadnica i biljaka, ove godine se po prvi put održao Festival ukrasnog sadnog materijala, koji je okupio zaljubljenike i stručnjake iz hortikulture 26. i 27. avgusta. Događaj je predstavljao pravu priliku za promociju ovog rastućeg sektora i razmenu iskustava među proizvođačima i potencijalnim kupcima.

Zbog svega navedenog smo istražili čudesni svet rasadnika Velikog Šiljegovca, upoznali vlasnike, saznali nešto više o procesima uzgoja i, nadamo se, otkrili tajne uspeha koji je ovu zajednicu vinuo na sam vrh srpske rasadničarske proizvodnje.

Kada se uđe u Veliki Šiljegovac, istog trenutka može da se primeti velika količina zemlje koja je pokrivena zimzelenim drvećem. Prva kuća sa desne strane predstavlja kuću porodice Aleksić čiji rasadnik „Polkić“ funkcioniše više od 20 godina.

– Negde oko 2000. godine smo počeli sa radom i postepeno povećavali proizvodnju, da bismo u poslednjih 7 do 10 godina značajno uvećali obim posla, pa trenutno uzgajamo ukrasni materijal na 3 hektara, što nije malo za jednu porodicu – ističe Saša Aleksić, vlasnik rasadnika „Polkić“.

Navodi da je kao i većina rasadničara u Velikom Šiljegovcu prvo krenuo sa proizvodnjom četinara, tuja preciznije, ali da je vremenom sticanjem dodatnog iskustva i znanja počeo da uzgaja razne vrste ukrasnog bilja.

– Nakon tuja i četinara, poslednje 3, 4 godine smo počeli da uzgajamo i lišćare i od tadašnje dve, tri vrste sada imamo oko sedam, osam vrsti, poput: katalpe, platana, fotinije, jasena – navodi Aleksić i nastavlja o tome šta se trenutno najviše prodaje
– Poslednje 2, 3 godine je aktuelna lovor višnja koja se najviše kupuje. Mada, nema pravila, jer to varira zavisno od sezone i kupaca. Dosta se traži i fotinija, ali standarno je zastupljena tuja smaragd koja se i najviše uzgaja u rasadnicima našeg kraja.

Što se kupaca tiče, Saša Aleksić kaže da je tokom godina svaki rasadnik stekao stalnog kupca, pa se prodaja uglavnom odvija od kuće. Dobar deo prodaje je išao na Kosovo i Metohiju, ali zbog političkih razloga to je stalo u poslednjih godinu dana.

– Za sada se najviše prodaje u Beogradu i generalno širom Srbije. Pre dve godine smo imali izvoz za Nemačku, a malo pre toga se javio jedan kupac iz S. Makedonije. Uglavnom tako, periodično, na dve, tri godine se javi neki veći kupac – rekao je Saša Aleksić i dodaje da zavisno od sezone varira i prodaja. Nekada je potražnja veća u proleće, nekada u jesen.

– Možemo da budemo zadovoljni ovom godinom, iako je proleće prošle godine bilo bolje od ovogodišnjeg. Uskoro počinje jesenja sezona, kada kod lišćara opadne list i završi se vegetacija, pa spremno dočekujemo ovaj period i nadamo se najboljem – navodi domaćin porodice Aleksić.

Proces uzgajanja jedne ukrasne biljke traje u proseku oko 6 godina. Prvo se jedne godine žili, pa sledeće godine te biljke idu u kese i saksijice, da bi treće godine usledila sadnja u njivi gde bi trebalo da budu tri godine.

Pored toga, zimzeleno drveće i ukrasno bilje konstantno traži vodu i zalivanje. Takođe, redovno košenje trave između biljaka je neophodno, pa ovaj posao zahteva svakodnevni rad i veliki trud.

– Prednost kod tuja i generalno kod ukrasnih biljaka jeste što ne propadaju vremenom poput sezonskog voća i povrća. Na primer, jagoda ili krastavac ukoliko se danas ne oberu, sutra je već kasno, što sa ukrasnim biljkama nije slučaj. Ali i pored toga zahtevaju svakodnevni tretman i pažnju. Ova godina je bila kišovita što je izazvalo veliki rast trave, pa ukoliko zakasniš dan, dva sa košenjem većsledećeg dana ćeš imati problema da uđeš u njivu – ističe Saša Aleksić i dodaje da poslednjih godina rasadničari imaju problem jer se pojavila buba koja napada tuje masovno, pa su primorani da ih prskaju radi zaštite što do sada nije bilo potrebe.

– U poslednje dve, tri godine u sezoni prskamo tuje četiri do pet puta. Čak i lišćare što nikada nismo radili. Dešavalo se da ljudima od određene vrste buba strada 50, 60% biljaka.

Rasadnik „Polkić“ funkcioniše kao porodičan posao, a radnike unajmljuju povremeno, kada je potreban veći broj radne snage prilikom sadnje ili vadnje samih biljaka.

Na nedavno održanom Festivalu sadnog materijala u Velikom Šiljegovcu, rasadnik „Polkić“ je osvojio treće mesto za kvalitet.

– Ovo nam je bilo prvo izlaganje na nekom sajmu i zadovoljni smo što smo osvojili nagradu. Iskreno, nismo se tome nadali jer ima veliki broj kvalitetnih rasadnika u Velikom Šiljegovcu. U suštini, jedno pozitivno iskustvo gde razmeniš iskustva sa ostalim rasadničarima, a pritom je sajam posetio i veliki broj kupaca iz raznih delova Srbije. U planu nam je da posetimo sledeći sajam u Kruševcu 30. septembra, gde takođe očekujemo pozitivne utiske– navodi Saša Aleksić.

Nikola Lazić