Zašto su deci potrebne granice da bi se osećala sigurno?

Sastavni deo odrastanja svakog deteta jesu trenuci u kojima ono ispituje granice svojih roditelja. Bilo da je reč o odlasku na spavanje posle predviđenog vremena, izbegavanju domaćih zadataka ili traženju još jedne igračke, roditelji se često nađu na klackalici između želje da pružite potpunu slobodu i obaveze da kažu jasno „ne“

U modernom roditeljstvu često se pravi greška izjednačavanja granica sa strogoćom ili uskraćivanjem ljubavi. Želeći da budu najbolji prijatelji svojoj deci, roditelji nekada nesvesno uskraćuju ono što je ključno za zdrav razvoj.

Psiholozi naglašavaju da su jasna struktura i definisana pravila deci potrebni jednako koliko i ljubav. Dete koje raste bez jasnog „da“ i „ne“ oseća se izgubljeno, pa na duže staze može razviti anksioznost jer mu okruženje postaje previše nejasno i preplavljujuće.

Ovaj nedostatak strukture posebno dolazi do izražaja polaskom u školu, gde se deca prvi put susreću sa jasnim društvenim pravilima, obavezama i vršnjcima koji imaju sopstvene granice. Stručnjaci primećuju da deca koja kod kuće nisu naučena na pravila češće testiraju strpljenje nastavnika i ulaze u konflikte kako bi se adaptirala. Pored toga, teže podnose neuspeh i loše ocene jer nemaju razvijenu toleranciju na frustraciju, a zahteve nastavnika mogu doživeti kao ugrožavanje sopstvene autonomije, što vodi otporu i problemima u saradnji.

Da bi se postigao balans, odnosno stil koji psihologija prepoznaje kao autoritativno vaspitanje, važno je kombinovati visoku empatiju sa jasnim zahtevima. To pre svega podrazumeva doslednost u poštovanju unapred postavljenih pravila, bez obzira na trenutno raspoloženje ili umor roditelja. Takođe, ključno je razlikovati stvarne dečije potrebe od trenutnih želja, dok za pažnju i ljubav roditelj uvek mora biti dostupan, odbijanje želje poput ostajanja uz računaru do kasno sasvim je opravdano. Pri tome je od presudnog značaja i potpun sklad između roditelja, kako dete ne bi koristilo neslaganje odraslih za manipulaciju.

Dete koje od malih nogu nauči šta su granice i kako da ih poštuje izrasta u emocionalno stabilnu i samouverenu osobu koja ume da poštuje i sebe i druge. Izgradnja takvog poverenja u porodičnom domu predstavlja i najbolju prevenciju protiv vršnjačkog i digitalnog nasilja, pružajući detetu jasne putokaze kroz sve izazove odrastanja.

Izvor i slika: platforma „Čuvam te“
J.S.

Rekordan upis na Univerzitetu u Beogradu, psihologija najtraženija