Zapisi uličnog hodača: Kvadofonija ili teror šatro traktorista

Čitavu malu buru na društvenim mrežama, nedavno je pokrenula, naoko bezazlena, objava jedne lokalne fejsbuk stranice koja je, uz fotografiju načinjenu u centru Kruševca, dodala pitanje „Mogu li kvadovi da se voze ulicama grada?“. Bilo je u komentarima čuđenja, omalovažavanja, čak i pretnji, uglavnom od ljudi koji su prisustvovali svadbi u to nedeljno podne, čiju je kolonu predvodio dvojac na ovom, ispostaviće se daljim istraživanjem – kontraverznom četvorotočkašu

Priredio: Ivan St. Rizinger

No, da krenemo redom, ostavljajući načas rasinski prostor i prelazeći na globalno poznate činjenice… Šta je kvad? Kvad ili vozilo za sve terene (all-terrain vehicle) je motorno vozilo za vožnju van kategorisanih puteva sa četiri gume niskog pritiska (low pressure tires). Najčešće postoje dve vrste ovog četvorotočkaša: jedna sa sedištem samo za vozača i druga za vozača i putnika (nalazi se na dodatnom sedištu iza vozača).

Takođe, postoje različite veličine kvada, prilagođene godinama i konstituciji vozača. Na primer, postoje modeli koji su kreirani isključivo za manje ruke i stopala. Izbor modela zavisi i od stepena prenosa, te se može izabrati između manuelnih i automatika.

Zakon o bezbednosti saobraćaja ne definiše ni registraciju ovih vozila, te se oni u praksi registruju kao traktor ili motocikl. Zbog pravne neregulisanosti, zapravo, u stvarnosti ima dosta i neregistrovanih kvadova.

Problem nastaje u činjenici da, za razliku od motocikla, kvad sa četiri točka pruža lažan osećaj sigurnosti i neiskusni vozači mogu imati ozbiljne probleme. Druga zamka je u pomenutoj zakonskoj regulativi – mogu da ga voze svi sa B kategorijom, ali kvad nije automobil i zahteva posebne veštine. Zato saobraćajni stručnjaci ovaj četvoročkaš smatraju jednim od najopasnijih po bezbednost.

Ne postoji zakonom definisana obuka za upravljanje kvadom

U našim krajevima kvadovi počinju stidljivo da se pojavljuju pre manje od deset godina, kada su na prikolicama dovoženi do obližnjih uzvišenja, najčešće na Jastrebac, i kada su i krenuli prvi revolti ljubitelja prirode. To bučno i ne preterano stabilno vozilo, pogotovo u vreme održavanja skupova na kojima ih je bilo na okupu i po više desetina, stvaralo je velike stresove pre svega životinjskom svetu koji pokriva teritorije koje su „kvadovci“ označili kao svoja mesta za igru. Ne sme se zanemariti ni činjenica da se kvadovi vrlo često kreću planinarskim i pešačkim stazama i ugrožavaju bezbednost pešaka, koji su i krenuli u planine kako bi pobegli što dalje od gradske vreve.

U slučaju narušavanja prirodnih vrednosti u zaštićenim područjima treba da reaguje Upravljač zaštićenog područja. Osnov za reagovanje po pitanju vožnje kvadova u zaštićenim područjima su brojni članovi Zakona za zaštitu prirode, Uredbe o režimima zaštite, Uredbe o ekološkoj mreži,

Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, Pravilnika o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje, kao i Pravilnika o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi svakog pojedinačnog zaštićenog područja, koji donosi Upravljač.

Kako je vreme odmicalo tako su i vlasnici ovih vozila postajali sve kuražniji, tako da je danas sasvim normalno videti čak i nekoliko njih u koloni kako krstare oko kruševačkog Starog aerodroma i odlaze put Jastrepca ili jezera Ćelije. Kao što smo već napomenuli, kvadovi se ne voze po kategorisanim putevima – javnim i popločanim površinama. Razlozi za to su vrlo praktični.

Prvo, postoji opasnost da vas drugi vozači ne uoče. I drugo, površina javnih puteva može biti pravi izazov za upravljanje i kontrolu kvada.

– Propisi su regulisali tako da je za upravljanje kvadom snage do sedam kilovata potrebna B1 saobraćajna dozvola i kaciga, kao i registracija svake godine. Međutim, ogromnu većinu kvadova koji imaju veću snagu vi vidite sa zelenom tablicom koju koriste poljoprivrednici za svoja vozila. Naime, kada ih uvoznici uvoze, oni kvad ne definišu kao kvad, nego kao laki ili teški kvadricikl, što je definicija ili za traktor ili radnu poljoprivrednu mašinu za koju treba F kategorija. U tom slučaju vam ne treba kaciga i registracija, nego samo tehnički pregled. Naravno, država je ovu olakšicu namenila poljoprivrednicima za njihova vozila, a ne svakom ko je došao do novca i kvad kupuje zarad ‘zabave’ u prirodi. Uz to, oni koji uvoze kvadove odmah definišu da ih neće koristiti u javnom saobraćaju, pa su i tako van kontrole – objašnjavali su nedavno sagovornici Blica iz saobraćajne policije.

Ovaj četvorotočkaš, zavisno od tipa i terena, može razviti brzinu i do 100 kilometara na čas

Ova mala terenska vozila na četiri točka sve su popularnija kod mladih, ali nažalost i akteri saobraćajnih nesreća koje se završavaju tragično.

Paradoksalno zvuči, ali, iako se broj kvadova u Srbiji povećava, a sa njima i broj nesreća, ova vrsta četvorotočkaša trenutno je van domašaja zakona. Naime – kvadovi nisu u nadležnosti saobraćajne policije jer ne podležu Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se odnosi na javni saobraćaj, a to su ulice i svi javni putevi! F kategoriju mogu da polažu omladina već od 15 godina, da započnu sa 15 a da polažu sa 16. Oni imaju 40 časova teoretske nastave moraju da odslušaju i imaju 20 časova praktične nastave na traktoru, a oni koji imaju B kategoriju imaju sedam časova teoretske nastave i sedam časova praktične obuke. Interesovanje je najveće za kvadove, zato što je to danas jako popularno, a svi moraju da imaju tu F kategoriju i onda dođu da polažu na traktoru da bi mogli da voze legalno kvad…

– Bilo bi možda bolje da se polaže na kvadu za kvad nego na traktoru, nema uopšte uporedbe nikakve. Kvad je mnogo zanimljiva igračka, ali nestabilna, nesigurna, nebezbedna, tako da to sad uporediti sa traktorom koji ide 25, 30, ajde ovi moderniji idu i brže, ali kvad, kad pipnete gas ako se ne držite za volan vi možete da padnete koliko su oni jaki – je dobro obavešteni instruktor jedne ovdašnje auto škole.

Kvadovi se ne voze po kategorisanim putevima – javnim i popločanim površinama

Polaganje za F kategoriju moguće je samo u jednoj auto-školi u Beogradu. I to na traktoru, jer obuka na kvadu nije predviđena zakonom.

I tu se ponovo vraćamo na inkriminisanu fotografiju dvojca sa kruševačke svadbe… Šta je na njoj sporno? Vožnja po gradskim ulicama, za početak. Bez kacige, bez registracije… a i upotreba državne zastave na svadbama nije dozvoljena po Ustavu, može se koristiti samo tzv. Narodna zastava. Slika i prilika zanemarivanja svih elementarnih propisa.

Ono što treba naglasiti je da ne postoji zakonom definisana obuka za upravljanje kvadom. Jedna renomirana auto-škola tvrdi da je obuka za kvad neophodna, jer je reč o vozilu koje ima veliki broj specifičnosti i koje nije igračka. To što je neko položio za B, čime je automatski dobio i B1 kategoriju dovoljnu za upravljanje kvadovima snage do sedam kilovata, apsolutno ne znači da zna da vozi ovaj četvorotočkaš koji, zavisno od tipa i terena, može razviti brzinu i do 100 kilometara na čas.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da se kvadovi često doživljavaju kao igračke.

– Imate roditelje koji kupuju deci staroj sedam-osam godina kvadove, kao da su igračke, kao da su automobilčići na akumulatore. Kod nas i dalje ne postoji dovoljno razvijena svest o tome da neadekvatnom upotrebom kvada mogu da se izazovu ozbiljne posledice. Moramo sistematski da se bavimo obukom i veštinama upravljanja kvadom. Nezgode koje se dešavaju sa njima, pogotovo na terenima, su nezgode sa jako teškim povredama i jako teškim posledicama. Mi jedino što možemo u ovom trenutku je da apelujemo na ljude koji van puteva voze kvadove, da budu svesni da je ovo lepo i zanimljivo prevozno sredstvo u isto vreme i veoma opasno, i da su povrede koje se dešavaju pri padovima sa kvada izuzetno teške.

Dodaje da bi trebalo podneti inicijativu za zakonske promene, ali se postavlja pitanje u čijoj bi nadležnosti donošenje ovakvog propisa bilo, i predlaže da se za početak to možda uredi regulativom o nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim područjima prirode, a kasnije možda primeni i na celu teritoriju zemlje.

Cena kvada je od 1.000 do 15.000 evra, a iznajmljivanje, koje je moguće na gotovo svim planinama, košta oko 50 evra na sat.

Zaštitna oprema

Priroda vožnje kvada zahteva zaštitnu opremu. Iako potpuna zaštita nije moguća, oprema može značajno smanjiti šanse za povredu.

Svako ko želi da se upušta u avantur vožnje kvada mora imati:
kacigu – najvažniji deo zaštitne opreme jer čuva glavu od potencijalno ozbiljnih povreda.
rukavice – štite od povreda i hladnoće.

Obično imaju jastučiće preko zglobova za dodatnu zaštitu zaštitne čizme – par jakih čizama preko članaka sa niskim potpeticama koje sprečavaju da noga sklizne za mesta predviđenog za njih majicu dugih rukava – dugi rukavi smanjuju šanse od povreda ruku.

Gornji deo opreme često sadrži i štitnike za grudi i ramena zaštitne pantalone – najbitniji element u donjem delu opreme su duge pantalone i štitnici za kolena