Zaboravite na poređenje deteta sa drugima i motivišite ga na pravi način

Uspešan razvoj svakog deteta u velikoj meri zavisi od sigurnog i podsticajnog okruženja u kom se ono oseća prihvaćeno i spokojno. Prva slika o tome kako izgledaju bliskost i međuljudski odnosi nastaje upravo u porodičnom domu, gde se postavljaju temelji za sve buduće relacije koje će dete graditi sa vršnjacima, prijateljima i partnerima. Ipak, česta je zabluda da podržavajući odnos podrazumeva odsustvo nesuglasica i stalno slaganje. Suština je u tome da se razgovor vodi sa poštovanjem čak i onda kada stvar postane komplikovana, kada dete napravi grešku ili ne zna kako nešto da saopšti

Jedna od najvažnijih poruka jeste da kazna nikada ne sme biti cena iskrenosti. Ukoliko priznanje greške uvek vodi do sankcije, dete neće naučiti da ne greši, već će naučiti da krije svoje postupke i da u teškim trenucima pomoć traži od vršnjaka umesto od roditelja. Posledice za loš postupak moraju postojati, ali one ne smeju pratiti sam čin izgovaranja istine. Takođe, važno je pohvaliti trud, pripremu i procenat napretka, a ne isključivo konačan rezultat ili ocenu u dnevniku, jer u suprotnom dete stiče utisak da vredi samo onda kada je uspešno.

U procesu građenja poverenja, roditelji bi trebalo da izbegavaju poređenje deteta sa braćom, sestrama ili uspešnijim drugarima. Takav pristup retko stvara motivaciju, a daleko češće dovodi do gubitka vere u sopstvene mogućnosti, pa jedino smisleno poređenje jeste ono u odnosu na detetove ranije uspehe. Kada se dete poverava, najčešća greška odraslih jeste brzina u nuđenju gotovih rešenja i saveta. Znatno je delotvornije napraviti pauzu i aktivno saslušati dete, pomažući mu da postavljanjem pravih pitanja samo dođe do rešenja i nauči da veruje sopstvenom sudu.

Deca primarno uče po modelu i znatno više gledaju kako se roditelji ponašaju, nego što slušaju ono što im se govori. Način na koji odrasli međusobno rešavaju konflikte, kako reaguju kada se ne slažu i da li su spremni da priznaju grešku i upute izvinjenje, predstavlja direktnu lekciju detetu o tome kako se prevazilaze sukobi u životu. Podržavajući odnos se ne stvara preko noći jednim razgovorom, već se gradi godinama kroz svakodnevne sitnice. Deca koja odrastaju uz ovakav vid podrške razvijaju veću samostalnost i stabilnu sliku o sebi, ulazeći u odrasli svet sa uverenjem da su vredna ljubavi i poštovanja.

J.S.
Izvor i slika – cuvamte.gov.rs

Rad profesorki kruševačke Gimnazije u evropskoj zbirci dobre prakse