„Vuletovi dani“ večeras u Ribarskoj Banji

Tradicionalna, 21. po redu muzička manifestacija „Vuletovi dani“ biće održana danas (10.avgust) u Ribarskoj Banji. Vukašin Vule Jevtić, veliki srpski pevač i kompozitor narodne muzike, na današnji dan pre 40 godina preminuo je u toj banji, koja uspomenu na velikog umetnika čuva kroz ovu kulturnu manifestaciju

Manifestacija u čast Vuleta Jeftića počinje večeras u 19 časova, a u već tradicionalnom muzičkom programu, u pratnji orkestra Davida Prašovića iz Beograda, nastupiće Radomir Raša Jevtić, Dobrica Tufegdžić Tufa, Miroslav Đorđević, Esad Popara i Marija Maletić.

Vukašin Vule Jevtić rođen je 7. januara 1913. godine u Rosici, kod Ribarske Banje, jedan je od naših legendarnih pevača i kompozitora narodne muzike. U Beograd je došao 1930, preko Aleksinca, i vrlo brzio je stekao široku popularnost kod ljubitelja izvornog narodnog melosa originalnim donošenjem narodne pesme, emotivnom interpretacijom i boemskom dušom.

Za Vuletov muzički razvoj i meteorski uspeh od presudnog je značaja bio susret sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, velikim muzičarem i kompozitorom, koji je prihvatio njegov način interpretacije, a stil toga izvođenja nazvao „Vulizam“, koji je postao škola za svakog narodnog pevača.

Uoči Drugog svetskog rata Carevac i Jevtić su bili vodeći muzički tandem Radio Beograda, koje je rat privremeno razdvojio. Bio je zarobljenik austrijskih i nemačkih logora, pa je tamo je pevao zatvorenicima, kako bi njima i sebi olakšao težak logorski život. Obojica su se vratila iz Dahaua 1945. i nastavili saradnju u Radio Beogradu, u kojem je Vule ostao do1955, a zatim se vratio kafanama i i svom takozvanom „astalskom pevanju“. Jevtić je kompozitor čuvene „narodne“ pesme „Još litar jedan“, a prvi je dobitnik Estradne nagrade Jugoslavije, koja se kasnije dodeljivala samo vrhunskim pevačima.

Poznanstvo sa Carevcem doprinelo je da i sam sakuplja, a kasnije i komponuje pesme koje su u duhu narodnog stvaralaštva, pa su njegove pesme „Još litar jedan“, „Čaj goro, lane moje“, „Mnoge li sam pjesme pjevo“ i druge postale u narodu omiljene i proslavljene kao da su izvorne.

Tokom sedamdesetih godina gostovao je u „Šumatovcu“ i „Maderi“ , a poslednji nastup imao je 26. marta 1981. godine gostujući na maratonskom natpevavanju Predraga Gojkovića Cuneta i Miodraga Bogdanovića. Njegov glas je ostavljao publiku bez daha širom sveta, a utihnuo je 10. avgusta 1981. godine u Ribarskoj Banji, srpskoj kraljevskoj banji podno Jastrepca.

VULETOVE PESME

„Beograde mili, beli grade moj“, „Bosiok se s rosom zamerio“, „Čaj goro, čarna“, „Čaj goro, lane moje 1“, „Čaj goro, lane moje 2“,
„Djevojka sokolu zulum učinila“, „Dockan prođoh gorom Romanijom“, „Emina“ (tekst: Aleksa Šantić), „Idem kući a već zora“, „Janje, janje“, „Jedren grade“, „Kol’ko ima Jano 1“, „Kol’ko ima Jano 2“, „Leptirići mali“ (Na izvoru – tekst: Aleksa Šantić), „Nadžnjeva se momče i devojče“, „Od danas te draga vise ljubit’ neću“, „Oj livado, rosna travo“ (tekst Vukašin Jevtić?), „Oj, goro“, „Oj moja ružo rumena“, „Povela je Jelka“, „Pogled ima mio“, „Šta bi bila Đuzel đula“, „Što grad Smederevo“, „Više sela“.
Ž. Milenković