Vodič kroz srednje škole: Šta biraju mali maturanti?

Bliži se kraj školske godine i mala matura, koju će u Rasinskom okrugu polagati 1879 osmaka. U Gradu Kruševcu 1120, a u ostalim opštinama Rasinskog okruga osmi razred pohađa ukupno 759 učenika. Mesta za upis je na pretek – čak 2168 (na nivou Repblike 72.522), a đaci će moći da biraju između Gimnazije, Medicinske, Ekonomske, Politehničke „Milutin Milanković“, Prve tehničke, Hemijsko-tehnološke, Muzičke škole i ŠOSO „Veselin Nikolić“. Nova školska godina donosi četiri nova obrazovna profila, pa tako će se u Medicinskoj školi od septembra obrazovati laboratorijski tehničari, u Hemijsko-tehnološkoj školi otvaraju se dva profila – tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje i prehrambeno-biotehnološki tehničar. Politehnička škola „Milutin Milanković“ ove godine upisuje novi trogodišnji smer mešovitog odeljenja – polagač obloga i rukovalac građevinskom mehanizacijom. Pored državnih škola, veliku pažnju privlači i jedna privatna škola u gradu, za koju se opredeljuje veliki broj đaka

Piše: Marija Janković

Probni završni – prosečno urađen
Završni ispit polažu svi učenici na kraju osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i polaznici koji su obavezno obrazovanje završili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih. Ove godine, osmaci polažu ispit 17, 18. i 19. juna, a u martu su imali „generalnu probu“, na kojoj su pokazali sličan nivo znanja, kao đaci koji su prošle godine polagali.

– Probni završni ispit učenici su uradili približno kao i prethodne godine, a izlaznost je bila preko 98 odsto. Učenici su najgore uradili test iz matematike i prosečan broj bodova bio je 7.72, dok je prosek iz srpskog bio 10.44. Nešto bolje su uradili testove iz izbornog predmeta, iz istorije je prosečan broj bodova bio 11.61, iz biologije 11.69, iz hemije 12.32, iz geografije 13.38, a najviše iz fizike – 14.32 – kaže Zoran Asković, načelnik Školske uprave.

Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava ostvarenost obrazovnih standarda definisanih na tri nivoa postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom nivou. Ovim nivoima opisuju se zahtevi različite težine, kognitivne kompleksnosti i obima znanja, od jednostavnih ka složenim. Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu.

Učenik po osnovu opšteg uspeha može da ostvari najviše 60 bodova. Najveći broj bodova koji učenik može imati na osnovu opšteg uspeha i uspeha na završnom ispitu je 100 bodova.

„1879 đaka će polagati malu maturu u Rasinskom okrugu“

Četiri nova obrazovna profila

Pored redovnih profila – medicinska sestra/tehničar, fizioterapeutski i farmaceutski tehničar, Medicinska škola ove godine upisuje još jedno odeljenje, čiji se profil iz godine u godinu menja. Nekoliko generacija smenjivao se profil zubnog i akušerskog tehničara, ove godine đaci će moći da biraju novi smer – laboratorijski tehničar. Kako smo saznali od direktora škole, Nenada Nastića, reč je o deficiarnom zanimanju u zdravstvenim ustanovama našeg grada, te je bilo neophodno posle 40 godina ponovo „aktivirati“ ovaj profil

– Posle 40 godina upisujemo nov profil – laboratorijski tehničar, koji je odobrilo Ministarstvo prosvete. Potreba za ovim kadrom neophodna je našem gradu, a i šire. Pojavljuju se neke privatne škole koje rade prekvalifikaciju, gde se za vrlo kratko vreme može doći do diplome bilo kog obrazovnog profila, međutim, u razgovoru sa direktorima svih gradskih institucija shvatili smo da takva vrsta obrazovanja nije adekvatna. Neophodno je da učenik ima kontinuirano obrazovanje kako bi savladao gradivo na određeni način. Naši najgori učenici znaju više od prekvalifikanata. To jednostavno nije za poređenje. Mi smo dobili podršku Grada, direktorke Bolnice, Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja, a podržale su nas sve privatne labortorije. Mi smo sa njima već potpisali ugovore kako bi naši đaci mogli da idu na praksu. Novim profilom ćemo postati još atraktivniji – objašnjava Nastić i dodaje da je siguran da će zbog toga biti ogromno interesovanje za Medicinsku školu, u kojoj se i inače traži mesto više i koju upisuju isključivo odlični đaci. Inače u ovoj školi intenzivno se radilo na uređenju kabineta za novi smer, a nabavljena je i adekvatna oprema.

U Hemijsko tehnološkoj školi, ove školske godine otvaraju se dva profila – tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje i prehrambeno-biotehnološki tehničar

– Tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje je smer u okviru četvorogodišnjeg školovanja, gde učenici stiču likovna i programerska znanja, koja će praktično primenjivati u formiranju i oblikovanju ideja za izradu grafičkog rešenja, kao i izradu i prilagođavanje grafičkih rešenja za internet prezentacije, mobilno računarstvo i kompjuterske igre, održavanje i redizajn veb sajta, portala i mobilnih aplikacija, grafičko projektovanje i modelovanje 2D i 3D i izrada animacija. Za uspešno osmišljavanje veb rešenja, nužno je usvajanje znanja o novim tehnologijama i celoživotno učenje. Nakon završenog srednjoškolskog obrazovanja, tehničari za digitalnu grafiku i internet oblikovanje mogu svoja znanja odmah da ponude na tržištu rada (npr. marketing agenciji), ili da nastave školovanje na nekoj od srodnih akademija ili fakulteta – objašnjava Verica Agatonović Malinović, direktorka ove škole.

Prehrambeno-biotehnološki tehničar, je takođe novi četvorogodišnji smer, a iz ove škole tvrde da je jednako atraktivan.

– Oblast proizvodnje i prerade hrane je svakako područje ljudske delatnosti koje je jedno od ključnih (pored energetike na primer) za opstanak ljudi na planeti na kojoj živimo. Smatramo da je navedeni obrazovni profil veoma privlačan za izbor daljeg školovanja osnovaca, kako radi profesionalnog angažmana u budućnosti, po završenoj srednjoj školi, tako i u cilju nastavka školovanja na univerzitetima.

Ove godine u Politehničkoj školi, u okviru područja rada geodezija i građevinarstvo, mogu se upisati dva obrazovna profila u četvorogodišnjem trajanju: arhitektonski i građevinski tehničar. U okviru oblasti rada tekstilstvo i kožarstvo upisuje se jedno odeljenje četvrtog stepena, tehničar modelar odeće i drugo kombinovano odeljenje, zanatskog profila, modni i industrijski krojač. Oblast rada šumarstvo i obrada drveta nudi jedan profil – tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, koji je od prošle godine u dualnom obrazovanju.

„Nova školska godina donosi četiri nova obrazovna profila: laboratorijski tehničar, tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje, prehrambeno-biotehnološki tehničar i polagač obloga i rukovalac građevinskom mehanizacijom“

Četvrto područje rada je kultura, umetnost i javno informisanje, a tu spada jedan od najpopularnijih profila u Okrugu -tehničar dizajna grafike, za koji je prijemni ispit već održan.

– Ove godine na raspolaganju je novo kombinovano odeljenje u građevinskoj struci, u trećem stepenu. Jedno zanimanje se zove polagač obloga, to je inovirani keramičar, on održava i popravlja sve vrste podova u prostorijama objekata, a drugo zanimanje je rukovalac građevinskom mehanizacijom, oni upravljaju bagerom i sličnim mašinama. Velika je traženost za ova zanimanja, jer su dobro plaćena. Ona pružaju brojne mogućnosti za zaposlenje u preduzećima ili pokretanje sopstvenog biznisa – navodi Nadežda Milovanović, direktorka ove obrazovne ustanove.

Mali maturanti koji sebe vide u Ekonomskoj školi mogu birati između sedam profila – ekonomski tehničar, finansijsko-računovodstveni tehničar, komercijalista, poslovni administrator, finansijski administrator,pravno-poslovni tehničar i tehničar obezbeđenja. Oni koji žele u Prvu tehničku mogu birati između tri područja rada: elektrotehnike, mašinstva i saobraćaja. Na raspolaganju su smerovi elektrotehničar računara, elektrotehničar energetike, elektromonter mreža i postrojenja, električar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina, tehničar motornih vozila, mehaničar motornih vozila, bravar–zavarivač, operater mašinske obrade, tehničar drumskog saobraćaja i vozač motornih vozila.

Gimnazija tradicionalno upisuje nekoliko odeljenja prirodnog i društvenog smera, ali i tri specijalizovana odeljenja: filološko, računarsko i odeljenje za scenske i audio-vizuelne umetnosti, za koje su đaci već polagali specijalizovane ispite.

Srednja muzička škola, nudi tri profila: muzički saradnik, dizajner zvuka i muzički izvođač, dok ŠOSO „Veselin Nikolić“ nudi profile: pomoćnik kartonažera, cvećar, šivač, pekar, moler, autolimar, bravar i izrađivač drvene galanterije.

Veliko interesovanje za privatnu školu?

U Kruševcu postoji samo jedna privatna škola pod nazivom „Ušće“, i ove godine upisuje treću generaciju srednjoškolaca.

Škola trenutno ima tri odeljenja: medicinska sestra – tehničar, fizioterapeutski tehničar i odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku (gimnazija). Od naredne školske godine, planiraju da otvore još jedno odeljenje – farmaceutski tehničar. Kako smo saznali na sajtu škole, kao prednost u odnosu na državnu oni navode: uslove za rad, sa visokim nivoom tehničke opremljenosti i savremenim nastavnim sredstvima, škola organizuje razne vannastavne aktivnosti i insistira na razvoju opšte kulture. Kao prednost navode da školarina obuhvata sve potrebne troškove, uključujući nastavni materijal, užinu i vannastavne aktivnosti, što na kraju može biti povoljnije nego u državnim školama. Školarina iznosi 1900 evra. Ova škola pred zakonom je jednaka kao i ostale, i u njoj se moraju poštovati nastavni planovi i programi, koji su predviđeni, a na sajtu ove škole tvrde da njihova diploma „vredi“ kao i diploma bilo koje druge škole.

– Pravo je, a u krajnjem slučaju Ministarstvo prosvete je odobrilo privatne škole, da se otvaraju privatne škole. Ne znam tačno koliko je učenika prošle godine upisalo privatne srednje škole, ali se oseća manjak učenika u državnim školama – navodi Zoran Asković, načelnik Školske uprave.

Iako se u ovakve škole đaci definitivno sve više upisuju, polemika na tu temu ne prestaje, a mnogi nastavnici i učenici su skeptični kada je u pitanju kvalitet obrazovanja u ovakvim ustanovama. Jedna od glavnih zamerki je da upis u privatnu školu može biti viđen kao „lakši put“ do diplome. Mnogi misle da je proces selekcije manje strog, a da su nastavnici pod većim pritiskom da obezbede bolje ocene učenicima kako bi opravdali visoke školarine. Ova tvrdnja se temelji na pretpostavci da privatne škole zavise od zadovoljstva roditelja i učenika, što može uticati na objektivnost u oceni znanja.

Privatne škole su finansijski nedostupne za veliki deo populacije, a ipak mnogi roditelji i učenici su spremni da plate više za ono što vide kao kvalitetnije i modernije obrazovanje. Vreme će pokazati da li će privatne škole uspostaviti standard i opravdati očekivanja, a do tada polemika „čija diploma više vredi“ će nesumnjivo trajati.