Veliki petak, dan hrišćanske žalosti

Pravoslavni hrišćani koji su ostali verni julijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je najtužniji hrišćanski praznik. Na Veliki petak se ne peva i ne veseli. Tog dana se strogo posti, a oni najposvećeniji veri ne jedu uopšte

Veliki petak je dan kada se Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakvu krivicu, i da je taj čovek nevin. Judeji su uvidevši da ne mogu da ga osude, rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca. 

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. 

Prema verovanju, kada je, oko tri sata po podne po našem računanju vremena, Hrist svoj duh predao Tvorcu, sva priroda, božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živoga Boga. 

U vreme kada je Hristos predao duh svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici sa dubokim poštovanjem prilaze Plaštanici i celivaju je. 

Od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje), kada je, prema verovanju vakrsao Isus, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi predstavljaju znak radosti, već se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Običaj je da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, prvenstveno crvenom bojom koja simbolizuje Hristovo vaskrsenje.

Uskrs je ove godine u Srbiji obeležava u vanrednim okolnostima usled pandemije korona virusa. Građanima je preporučeno da ne dolaze u crkve i da uskršnje praznike praznuju kod kuće. Od danas u 17.00 časova, do utorka u 05.00 sati traje policijski čas.