Opština Varvarin: Porodični biznis sa dugogodišnjom tradicijom

Sa šezdesetak  farmi tovnih pilića i konzumnih jaja, selo Bošnjane zauzima značajnu poziciju na srpskom tržištu. Živinarska farma “Stevanović” jedna je od uspešnijih u ovom poslu, sa preko 20.000 koka nosilja i kapacitetom od oko 18.000 jaja dnevno. Već dve decenije unazad jaja sa ove farme prodaju se na zelenim pijacama širom Srbije

Porodica Stevanović primer je dobre prakse uspešne poljoprivredne proizvodnje, od odgoja pilića do proizvodnje konzumnih jaja,  na farmi smeštenoj na periferiji sela na prostoru od oko 1,2 hekatara. Kada su pre dvadesetak godina započinjali ovaj posao, imali su  oko 4.000 koka nosilja. Uz puno napornog rada i ozbiljnih ulaganja, danas se mogu pohvaliti kapacitetom od blizu 20.000 koka nosilja i oko 18.000 konzumnih jaja, kolika je prosečna dnevna proizvodnja. Uz porodicu, na farmi je povremeno angažovano i petoro radnika.

Prema rečima Miroslava Stevanovića, vlasnika istoimene farme u naseljenom mestu Bošnjane, ovaj  posao može biti profitabilan, s tim da je za uspešno poslovanje, uz dobro znanje neophodna i savremena tehnologija –  adekvatna ventilacija, uslovno sagrađen magacinski prostor, sistem za automatsko napajanje, hranjenje i automatsko sakupljanje jaja, odgovarajući svetlosni programa prema tehnološkom uputstvu gajenja živine…

Na farmu Stevanovića koke nosilje stižu kao jednodnevna pilad, narednih 18 nedelja se hrane, nakon čega kreće eksploatacija.

– Eksploatacija  jaja traje od dvanaest do petnaest meseci, a nosivost je oko 90 odsto. Nakon toga ponovo uzimamo pilad koju hranimo. Pošto imamo svoju mešaonu  hranu sami pravimo , a deo hrane i proizvodimo – kaže vlasnik ove farme.

Živinarska farma “Stevanović” svoje proizvoda prodaje na obe zelene pijace u Kruševcu. Određenu količinu daje i na veliko, pa se tako jaja sa farme u Bošnjanu, mogu naći da brojnim pijacama širom Srbije. Prvi su u Rasinskom okrugu koji su krenuli sa proizvodnjom belih jaja koja  su sve traženija na tržištu, posebno u vreme uskršnjih praznika.

– Pre dve godine otpočeli smo i sa proizvodnjom belih jaja, što se pokazalo kao dobar poslovni potez. Reč je o posebnim kokama  nosiljama čija su jaja, prema nekim istraživanjima, kvalitetnija od običnih. Cena je ista ali je potražnja veća, pre svega zbog  kvaliteta ( jer sadrže pozitivan holesterol), ali i zbog činjenice da su praktičnija i lepša za uskršnje farbanje – kaže on.

S obzirom na to da cena jaja varira tokom godine, ni zarade nisu uvek iste. Stevanović  kaže da nije tačno da se cena jaja povećava u vreme praznika kada je i potražnja veća.

– Kada se uveze veća količina konzumnih jaja, tada je ponuda na tržištu znatno veća, pa smo prinuđeni da spustimo cenu kako bi bili konkuretni- kaže on, dodajući da je to jedan od rizika ovog posla na koji ovdašnji farmer ne mogu da utiču.

Kao poseban rizik, Živanović navodi to što su koke nosilje jako osetljive, gde samo kratak nestanak struje može da dovede do njihovog uginuća.

– Održavanje udobnog mikroklimata u objektu jer veoma važno. Kada smo pre nekoliko godina  ostali bez struje dva sata, bukvalno su nam sve koke uginule. Zato je važno da svaka farma koja ima ozbiljnu proizvodnju, ima i svoje agregate– savetuje on, dodajući da farma Stevanović sada ima dva agregata, ali da se uginuće desilo jer su sa nestankom struje i agregati tada otkazali.

Prema rečima Stevanovića, u  ovom poslu podjednako važno i održavanje opreme u funkcionalnom stanju, a od vitalnog značaja je i  strogo pridržavanje kada su u pitanju mere preventive, dezinsekcija i dezinfekcija propisana od strane nadležne  veterinarske službe.

– Obavezna je i stroga kontrola na salmonelu, gde bi nadležna inspekcija trebalo na svakih 15 dana da radi briseve- kaže on, uz savet konzumentima jaja da umesto  sirovih ipak koriste termički obrađena jer među onima koji ih prodaju  ima i takvih koji ne vrše kontrolu na salmonelu ili ne drže jaja na propisanim temperaturama, što je posebno rizično u letnjem periodu.

Govoreći o važnosti udruživanja farmera, Stevanović je rekao da je ranije u selu postojalo Udruženje farmera sa desetak članova, ali da nije funkcionisalo i da se vrlo brzo ugasilo.

Mladima koji žele da nastave svoj život u selu i da se bave ovim poslom,  poručio je bi pre svega trebalo da steknu određeno znanje o tome kako funkcinišu farme a da su pored toga  za pokretanje ovog posla potrebna i ozbiljna finansijska sredstva, ali da ne bi trebalo da odustaju jer je potražnja za ovom životnom namirnicom zadovoljavajuća.

Kao dodatno otežavajuću okolnost u ovom poslu, Stevanović navodi i to što proizvođači konzumnih jaja godinama unazad ne dobijaju nikakve  subvencije ni od države ni od opštine. Farma “Stevanović” od svog osnivanja, nije dobila nijednu subvenciju.

D.P.