Uticaj visokih temperatura vazduha na decu

Deca pripadaju rizičnoj grupi od uticaja visokih temperature na zdravlje. Najmlađi nemaju sposobnost da iskažu promene koje osećaju u organizmu, a deca koja govore, nekada ne prepoznaju na vreme simptome sunčanice, pa je potrebna dodatna opreznost roditelja u svakom trenutku

Mališani vole da provode više vremena napolju i lako su podložni sunčanici i toplotnom udaru. Kada su temperature dosta visoke, dolazi do širenja krvnih sudova u koži i telo ne može tako brzo da ohladi mozak.

– Deca bi u toku vrelih dana trebalo da izbegavaju direktan uticaj sunčevih zraka, od 11 do 17 časova, a najbolje da to vreme provedu u provetrenim i zamračenim prostorijama u kojima je temperatura oko 22 stepena Celzijusovih. Preporuka je izbegavati uključivanje klima uređaja kada su deca u prostoriji – iznela je dr Verica Virijević, specijalista pedijatrije.

Deca nemaju dobru termoregulaciju kao odrasli, brzo se mogu pregrejati i dehidrirati, zato je neophodno da leti unose veću količinu tečnosti, vitamina, mineral i hranljivih materija nego inače

– Toplotnom udaru može da prethodi sunčanica, ali do njega može dovesti i sama temperatura vazduha, nevezano za direktno izlaganje sunčevoj svetlosti. Kod pojave sunčanice deca se oporave za par dana, a kod toplotnog udara je oporavak duži i komplikovaniji. Pri pojavi povišene telesne temperature, povraćanja, zujanja u ušima, ubrzanog pulsa i disanja, nesanice i promena na koži treba se odmah javiti lekaru. Najbolja prevencija neželjenih dejstava visokih temperatura vazduha jeste unošenje tečnosti i pravilna ishrana. Opšte je poznata činjenica da deca od rođenja treba da se hrane pravilno, pa je leto idealno vreme za uvođenje lagane hrane koja obiluje svežim voćem i povrćem i proteinima – preporučuje pedijatar.

Kada je u pitanju putovanje sa decom, treba izbeći najtopliji deo dana. Temperaturna razlika u prevoznom sredstvu i van njega ne sme biti velika, a klima ne sme biti uperena prema deci.

J. Stefanović