Upoznajte najstariju Kruševljanku – Baka Jelena slavi 104. rođendan

– Mogu da kažem, sa zdravljem nisam loša, samo sam malo malaksala i ne čujem baš dobro. Mene nikad ništa ne boli. Sin me dobro čuva i pazi, kako se dignem on je tu i pita me šta treba da mi donese. Mirno živim, gledam televiziju i odmaram – kaže baka Jelena Vasić, Kruševljanka, jedna od najstarijih žena u Srbiji. Prvu polovinu svog životnog veka provela je u selima Zleginje i Ćelije, baveći se poljoprivredom, a drugu u Lazarici, gde i sad živi i gde je sa osmehom dočekala našu novinarsku ekipu. Zatekli smo je kako sedi u fotelji, sa maramom, okruženom brojnim porodičnim fotografijama na zidu i decom, za koju kaže da je dobro slušaju i veoma pomažu

Piše: Marija Janković

Rođena je u Zleginju, 16. marta 1920. godine, a nakon udaje sa mužem i porodicom živela je u selu Ćelije do sedamesetih godina prošlog veka, kada je počela izgradnja brane i veštačkog jezera, te su se porodično preselili u Lazaricu, kruševačko predgrađe, dok je njihova kuća ostala da bude potopljena zajedno sa celim naseljem.

– U selu sam radila sve moguće poljoprivredne poslove, kopala sam, išla u njivu svaki dan, nisam imala problema. Davno je to bilo. Dobro je nama bilo i u Ćeliju, pa i u Kruševcu kad smo prešli. Šta sam sve radila od poslova kad sam bila mlada! Sad ne mogu više, godine stigle – priseća se baka Jelena i govori polako, ali odsečno i potpuno iskreno.

Godine i to što slabo čuje sprečavaju da nam govori na široko i detaljnije o svom dugom životu, ali ipak u jednostavnosti njenog izraza i govora krije se jedno ogromno životno iskustvo.
Živi mirno okružena najmilijima, dane ispunjava sitnim radostima Njen trud i svakodnevni rad na polju, dobro pamte i njena deca.

– Sećam se kad mi je pričala kad je rodila Radoslava da ga je sa kolevkom ponela u vinograd kao i kantu za prskanje loze, kako bi prskala. Imali su dva hektara vinograda i veliko domaćinstvo o kome je ona u potpunosti brinula. Ona uvek govori kako bi davno umrla da se nije preselila u Kruševac, jer je život u gradu mnogo lakši, pogotovo pod stare dane. Niko u našoj porodici nikad nije doživeo te godine – navodi njena ćerka Rada, koja sada živi u Aleksandrovcu sa svojom prodicom, ali rado posećuje svoju majku u Lazarici.

„Šta sam sve radila od poslova kad sam bila mlada! Sad ne mogu više, godine stigle“

Kao žena blage naravi, smireno i nenametljivo proživela je vek.

– Nije bila preka i stroga, blaga je bila i ostala. Tad je drugačije bilo vaspitanje i roditelji su tukli decu, ali ona na nas nikad ruku nije digla. Ona nikad nije ispoljavala nerviranje, nije takav tip, mislimo da je zato i dugovečna. Kažu da je stres okidač za bolest. Ona je stvarno uvek bila zdrava i sad retko pije lekove – ističe njen sin Radoslav, koji zajedno sa suprugom

Slavomirkom brine o baka Jeleni, nakon što su mu brat i snaja preminuli.

Muža Dragutina je izgubila 2004. godine, a on joj je stalno govorio da zna da će ona da ga nadživi, što se i desilo. Pre dve godine je polomila kuk, a iako prognoze lekara nisu bile najbolje, vitalnost baka Jelene je pobedila i ovu ozbiljnu povredu. Do skoro je bila pokretna, a nedavno je zanemoćala, pa joj sin i snaja pomažu u svakodnevnim aktivnostima. Penziju ne prima, živi od kućne nege.

Ćerka Rada kaže da su bakine rođendane redovno obeležavali, ali da od stotog rođendana gledaju da se u što većem broju okupe i proslave dan rođenja najstarijeg člana porodice.

– Ja joj kažem, majka, nisi duvala svećice kad si bila mala, pa eto sad duvaš pod stare dane. Uvek volimo da se skupimo svi ovde, kod majke, posebno kad je njen rođendan i ove godine ćemo. Stoti je proslavljen na veliko, došli su i mediji, komšiluk iz Mesne zajednice, svima su njene godine bile interesantne i začuđujuće.

Na bakine godine ponosna je i praunuka Lola, učenica šestog razeda osnovne škole, koju smo takođe zatekli kod baka Jelene kako oduševljeno sluša o njenom dugom životu, razgledajući slike iz porodičnog albuma.

– Baka je dobro, niko u društvu nema tako staru baku kao ja i svi se začude kad kažem koliko ima godina, ponosna sam na nju – kaže ova devojčica.

Baka Jelena, je od svoje troje dece dobila petoro unučadi – Vesnu, Ružicu, Zvonka, Dragana i Nenada, osam praunučića: Lolu, Teodora, Minu, Ivu, Stefana i Avrama, Aleksu, Anju i troje čukununučića: Senu, Matea i Dušana, a još dvoje je na putu. Sigurni smo da će ih čukunbaka sa radošću dočekati, jer jedno je sigurno – tajna dugovečnosti je u smirenosti, istrajnosti i porodičnoj sreći.

Ko su najstariji Srbi?

Do sada, najstarija dokumentovana osoba koja je ikada živela u Srbiji, bila je Jelisaveta Veljković (1904—2016) koja je živela 112 godina i 94 dana. Drugo mesto zauzima Tamara Krutikov (1912—2022) koja je živela 110 godina i 101 dan. Starost njih dve, zvanično je potvrdilo međunarodno telo za istraživanje dugovečnosti, to jest Gerontološka istraživačka grupa. Najstariji muškarac koji je ikada živeo u Srbiji, bio je Jovo Latinović (1901—2011), koji je umro u dobi od 109 godina i 239 dana,