Ulični svirač oživeo zvuke Bracine gitare (VIDEO)

Nakon dvadeset godina života u Beogradu, Kruševljanin Bojan Đinović odlučio je da se vrati u rodni grad i dobro prepoznatljivom muzikom Hendriksa i Pink Flojda, “umiri” zvuk gužve u centralnoj gradskoj ulici. Posle smrti Branislava Jovanovića, poznatog kao Braca Levi, čini se da je Kruševcu nedostajao gitarista koji će gradu podariti nešto alternativniji zvuk

https://youtube.com/shorts/H7lOhRuEzjA?feature=share

Bojanova pozicija dobro je poznata. Uz minijaturno „Maršal“ pojačalo i gitaru, već dva meseca ispred nekadašnjeg „Zvuka“, čuje se džez, bluz i rok zvuk. Neretko su namlađi najviše oduševljeni njegovom pojavom, pa se svakodnevno mogu videti klinci koji đuskaju ispred njegove torbe za gitaru.

-Rekao bih da naši sugrađani dobro reaguju na ovu muziku. Za dva meseca koliko sam ovde nisam imao nijednu neprijatnu situaciju. Čak i neke teže melodije uspevaju da prepoznaju, zbog čega sam zaista prijatno iznenađen. Ljudi su željni ovakve vrste muzike – rekao je Bojan.

Počeo je kao samouk, ali se kasnije i muzički obrazovao. Gitaru svira već više od 30 godina, a cilj mu je da okupi što više ljudi koji su umetnički nastrojeni i na taj način obogati kulturni život grada.

-Voleo bih da da naša glavna ulica bude nalik ulicama u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu. Da se tu okupljaju umetnici, slikari, saksofonisti. Na taj način počela bi jedna lepa priča, a naš grad zaslužuje nešto tako – objašnjava on.

Često „skače“ iz žanra u žanr, jer svojim stalnim prolaznicima izlazi u susret. Tako, govori Bojan, jedna Suzan uvek biva ispraćena sa pesmom „Suzo moja Suzana“. Mada mu narodna muzika nije naročito poznata, ona je nekoliko puta izrazila upravo tu muzičku želju, te je to sada postala tradicija svaki put kada prođe pored njega.

-Sviram nekada za svoju dušu, ali se trudim i da ljudima izađem u susret, pa se može čuti i nešto komercijalnije. Od Rolingstonsa do Dugmeta i Bajage, naši ljudi zaista na to najbolje reaguju, to im je najbliže – dodaje Bojan.

Kada je došao na ideju da izađe na ulicu i zasvira bio je skeptičan. Znao je za predrasude prema uličnim sviračima, pa se bojao i negativnih reakcija. Sada, kada je gotovo nemoguće zamisliti šetalište bez njega, zahvalan je gradu i ljudima.

Iako je u pitanju čista ljubav prema muzici koju svira, ne krije da je po sredi i egzistencijalna potreba, te da mu zarada na ovaj način pomaže u svakodnevnom životu. Ovakav način promocije omogućio mu je da dobije i nekoliko ponuda ovdašnjih kafića, čije će bašte biti krcate u mesecima pred nama.

-Za ova dva meseca imam puno ponuda. Jedan bend me je pitao da radim sa njima, kao i ljudi iz kafića. To je međutim sve pod znakom pitanja. Ukoliko budem pristao na takvu vrstu angažmana odvojiću uvek par sati svog vremena da uveseljavam svoje sugrađane – navodi on.

Kroz razgovor, Bojan je pomenuo da je glavni pokretač njegovog sviranja na ulici pozitivna energija koju dobija od ljudi. Takva povezanost, objašnjava on, nije moguća ni na jednom drugom mestu. Nostalgija za rodnim gradom koju je osećao dok je živeo u Beogradu se isplatila jer su ljudi mahom prijatno iznenadjeni muzikom koju svira. Iako se na ulicama pojavio u januaru mesecu kada je pored niske temperaturure bila i nepovoljna epidemiloška situacija, ljudi su ipak prilazili što mu je dalo zamajac za dalji rad.

-Bilo je ljudi i kada je bilo hladnije, ali sada je puno bolja situacija. Kruševljani vole lepo vreme, čim se pojavi sunce eto ih na ulici, pa je tako, nadam se, ispred nas mnogo lepši i mirniji period – za kraj poručuje Bojan.

S.M.