Udruženje Romani cikna: Mere – neprilagođene romskoj zajednici – O udruženje Romani cikna: Mere – save naj rilagodime za e romani populacija

U Udruženju Romani cikna navode da mere podrške zapošljavanju pripadnika romske populacije postoje, ali da nisu prilagođene specifičnim potrebama te zajednice. Potvrđuju da je diskriminacija prilikom zapošljavanja prisutna, te da su, na primer, uslužne delatnosti “zabranjene” za Romkinje i Rome

Da je zapošljavanje Roma veliki problem ne samo u Kruševcu i Srbiji već i u mnogim zemljama Evropske unije u razgovoru za GRAD potvrđuje  Snežana Živković iz udruženja “Romani cikna”.

–Prvi problem i prepreku predstavlja obrazovna struktura. Sledeći problem u Srbiji predstavlja prisutna diskriminacija u svim sferama, kako u državnim ustanovama tako i kod privatnih preduzetnika pa tako i Romi i Romkinje sa završenom srednjom, višom i visokom školom ne uspeju da dođu do zaposlenja. Nikada ne dolaze lakše do posla u odnosu na ostale već naprotiv, zapošljavanje Romkinja i Roma  uvek je puno prepreka – kaže Snežana Živković iz udruženja “Romani cikna”.

Na taj način se, dodaje ona, bez obzira koji je nivo obrazovanja u pitanju, svima šalje krajnje negativna poruka da  je Romima i Romkinjama mesto u izolaciji i da ih ne želimo da vidimo u drugim zanimanjima, osim u javnim komunalnim preduzećima.

–Ove poruke snažno deluju na romsku zajednicu i doprinose još većem povlačenju i demotivišu mlade sa diplomama da se bore za svoje radno mesto – napominje ona.

Živkovićka podseća da se od vremena uvođenja Dekade Roma do danas afirmativnim merama pokušavala da ostvari promena u oblasti zapošljavanja Romkinja i Roma u oblasti razvoja vlastitog biznisa, zapošljavanja u državnim službama, kao i kod privatnih preduzetnika.

–Na žalost, iako su izdvojena značajna sredstva, nije došlo do željenog rezultata.  Ovo su pokazala sva istraživanja rađena u Srbiji u poslednjih 10 godina. Razlozi za to su brojni.  Uprkos strategijama koje su donete u oblasti zapošljavanja mere i aktivnosti nisu prilagođene sprovođenju u romskoj zajednici, shodno specifičnosti života Roma i Romkinja, već se sprovode šablonski, onako kako je široj zajednici prihvatljivo i lakše. Rezultat je mnogo potrošenih sredstava, mnogo truda, a minimalno efekata – zaključuje ona.

 Ističe da su predstavnice Udruženja “Romani cikna” učestvovale u izradi lokalne Strategije za unapređenje položaja Roma, ali da su bile manjina koja je nadglasana te da su u izbor ušle samo one mere koje je Nacionalna služba zapošljavanja u obavezi da sprovede.

–Ništa dodatno, ništa prilagodljivo, ništa u skladu sa potrebama ove grupe građana koja živi u katastrofalno lošim uslovima i kod koje je najizraženije siromaštvo jer nemaju mogućnost da svojim radom izdržavaju porodice – navodi ona.  

Živkovićka zaključuje da, na žalost, ne postoji “kritična masa” odgovornih koji bi iz ovakvog ugla izučavali problem siromaštva, društvene isključivosti, porasta diskriminacije i sa tim u vezi tragali za konstruktivnijim načinima rešavanja nezaposlenosti pripadnika romske populacije.

Ano udruženje Romani cikna phenen kaj e mere podrške the zaoslinpe e pripadnikura thare romani populacija postojin, ali kaj naj prilagodime za e specifične potrebe za goja zajednica. Potvrdon kaj si risutno e diskriminacija kana rodlepe bući I kaj sin a rimer e uslužne delatnosti “zabranime” za e Romnja i Roma.

Kaj si o zapošljavanje e Romengo baro problemona samo ano Kruševco i ane Srbija, nego i ane but phuvlja andar e Evropsko unija, potvrdosada ano razgovoro za o FORO e Snežana Živković andaro udruženje „Romani Cikna”.

–Prvo problemo i prepreka predstavil e obrazovano struktura. Sledećo problem ane Srbija si e diskriminacija savi si prisutno ane sa sfere, sar ane državne institucije geja i ka private preduzetnikura, a geja e Roma i Romnja sa završome srednjo sikavni, uči sikavni ni uspin  the aven đi ka bući. Nikal maj loćhe ni aven đi ka bući ano odnosu pe aver, o zapošljavanje e Romnjuengo i Romengo uvek si pherdo sa prepreke- phenel e Snežana Živković andar o Udruženje “Romani cikna”.

E goda načino, dodajil vojda , bez obzira savo si o nivo tharo obrazovanje, savorenđe bičhalele negativno lil kaj si e Romenđe i Romnjenđe o than ane izolacija i kaj ni magas the dikaslen ane aver zanimanjura osim ane javne komunalne preduzećura.

–Kala lila zurale delujinpe romani zajednica i anen đi ka goda the još majbut povlačinpe i demotivišion e ternen sa diplome the borinpe za pho radno than- napomenil vojda.

E Živkovićka podsetil kaj tharo vreme sar očnisada e Dekada thare Roma đi akana sa e afirmativne mere pokušisada te ostvaril promene ano oblast thare zapošljavanje e Romengo i Romnjengo ano oblast  te razvijon piro biznis, o zapošljavanje ane državne sluzbe i ka privatne preduzetnikura.

–Nažalost, paša goda kaj izdvojisalje značajne sredstvura niavilpe đi ka rezultatura save mengle ni avilpe. Kava pokažisade sa e istraživanjura save si ćerde ane Srbija, ane zadnje 10 breš. E razlogura za goda si brojne. I paša e strategije save andepe ano oblast tharo zapošljavanje  e mere i e aktivnosti naj prilagodime te sprovodimpe ane romani zajednica so si pribliđžno za o specifično životo e romnjengo i romngo, nego sprovodilpe šablonski, geja sar si za e firo zajednica prihvatljivo i majloćhe. O rezultato si but potrošime sredstavura, but trudo, a but cikno efekto- zaključisada vojda.

Phenel kaj e predstavnice tharo udruženje „Romani cikna” učestvujisade ane izrada thare Lokalne Strategije te unapredilpe e Romego položajo, ali sesa manjinja save nadglasisade i kaj ano obzirt dije samo kola save si e Nacionalno službaza o zapošljavanje ane obaveza the sprovodil.  

–Ništa dodatno, ništa so si prilagodljivo, ništa so si ano sklado sa e potrebe thar kaja grua thare građanura savi živil ane katastrofalne uslovura i ka save si majizazime o čhorope jer najlen mogućnost the sa o rado izdržavin pe familija-phenel vojda.  

E Živkovićka zaključil, kaj ni postojil “kritično masa” odgovorno savi bi tar kava ugao izučavina o problemo tharo čhorope, thare društvena isključivost, o baripe thare diskriminacija save bi rodena te araken konstruiktivno načino the rešilpe o nezaoslenost tahre pripadnikura andare romani populacija.

Prevedisada e Tamara Asković

J.Božović