Udruženje Etno Rasina – negovanje i promovisanje starih zanata

Etno Rasina nezvanično postoji od 2005, a samo udruženje zvanično je registrovano 2007. godine sa idejom očuvanja tradicionalnog nasleđa kroz osposobljavanje i ekonomsko osnaživanje žena za tržišnu proizvodnju rukotvorina. Takođe, već dugi niz godina sarađuju i sa socijalno ugroženim grupama, pa je i socijalno preduzetništvo važna stavka u funkcionisanju Etno Rasine

Već na samom početku, Etno Rasina je postala deo Etno mreže Srbije kao krovne asocijacije proizvođača rukotvorina primenom tradicionalnih tehnika. U ruralnim sredinama, već su postojale neke organizacije koje su uglavnom okupljale muškarce vešte u zanatskim aktivnostima. Zbog toga je uz podršku USAID-a, započeto animiranje žena na selu kako bi njihov autetničan rad koji podrazumeva – šivenje, pletenje, pravljene zimnice dobio veći značaj u društvu.

– Naša osnovna delatnost jeste promocija i afirmacija starih zanata i mogu da kažem da smo pioniri u očuvanju tradicionalnih veština na naki drugačiji način gde su žene uključene. Trenutno brojimo između petnaest i dvadeset članova i uglavnom je reč o starijim ženama koje kada odu u penziju pokrenu hobi koji posle mogu da pretvore u neki vid finansijske dobiti. U oviru našeg udruženja važan deo jeste i edukacija, ali i saradnja sa socijalno ugroženim grupama i osobama sa invaliditetom. Sarađujemo sa gluvima i nagluvima, Savezom slepih, udruženjima koja rade sa osobama sa autizmom, Gerontološkim centrom… Takođe, preko Kulturnog centra smo uspeli da pokrenemo i druge aktivnosti. Naša kulturno-umetnička društva imaju etno sekcije koje smo podigli na viši nivo, pa tako danas imamo manifestaciju „Etno dani“, kao i „Čarapanijadu“ gde naši KUD-ovi predstavljaju radove svojih članova – navela je Dušica Milenković, predsednica Udruženja Etno Rasina.

Što se tiče trenutnih aktivnosti, u toku su radionice koje Etno Rasina realizuje uz pomoć DM-a sa gluvima i nagluvima u cilju njihove obuke u šivenju i krojenju. Iz Udruženja su zaduženi samo za kurs krojačkog zanata, dok sam projekat obuhvata i pružanje pravnih i socijalnih usluga i trajaće od 6 do 8 meseci.

Pored toga, Etno Rasina planira pokretanje radionice veza „Heklala Kazala“ koju će takođe sprovesti sa Udruženjem gluvih i nagluvih, ali i sa članovima Gerontološkog centra.

Dušica Milenković ističe da iako prvenstveno rade sa ženama i osobama iz socijalno ugroženih sredina, Etno Rasina je i jedan od osnivača Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga čiji je cilj da doprinese unapređenju društveno-ekonomskog razvoja i podizanju kvaliteta životnog standarda svih građana u Rasinskoj oblasti.

– U jednom trenutku među članovima imali smo i 10, 20 odsto muškaraca koji su se bavili nekim starim zanatima kako bi ih sačuvali od zaborava. Pored toga, organizovali smo kreativne radionice tokom zimskih raspusta kako bi mlade naučili da ušiju čarapu, prišiju dugme… Jedna od aktivnosti na takvim radionicama je bila pretvaranje starog u novo. Naime, kada neki detalj prišijete na staru haljinu – da li je to ruža ili neka aplikacija – dobijate drugačiji izgled i samim tim drugi proizvod. Zbog toga mogu da kažem da je naša lepeza aktivnosti zaista široka i samim tim i naš uticaj na lokalnu zajednicu značajan.

Već od svog osnivanja, Etno Rasina sarađuje sa licima iz ugroženih socijalnih grupa koja naprave određene proizvode koje Udruženje zatim plasira na tržište. Takav vid poslovanja predstavlja socijalno preduzetništvo koje se razlikuje od klasičnog poslovanja. Po novom Zakonu o socijalnom preduzetnišvu, pravna lica koja steknu status socijalnih preduzeća svojom registracijom preuzimaju zakonske obaveze koje uređuju određene vidove poslovanja. Time socijalna preduzeća minimum 50 odsto svog profita odvajaju u posebne svrhe koji se kasnije koristi za potrebe ekologije, kulture i drugih neprofitabilnih oblasti jedne lokalne zajednice.

Zakon je usvojen 2022. godine, dok trenutno nema registrovanih socijalnih preduzeća u Rasinskom okrugu. Iz Etno Rasine poručuju da najveći problem predstavljaju pomenute obaveze koje proizilaze iz Zakona, te strah da ne bi mogli na vreme da ih izmiruju.

– Kao socijalno preduzeće, imate primanja, ali postoje i obaveze zbog kojih mora da postoji stalna prodaja. Upravo je prodaja najveći problem svih nas koji se bavimo nekim vidom socijalnog preduzetništva. Proizvod izrađen manuelnim radom zahteva dosta vremena, te ne može velika količina da se napravi u kratkom roku. Takođe, nije ni jeftin pa ne možemo da očekujemo veliku potražnju i zaradu svakog meseca. Zbog toga smatram da će biti potrebno određeno vreme kako bi Zakon o socijalnom preduzetništvu mogao da zaživi u potpunosti. Od samog početka, 2005, 2006. godine, pa do danas imamo neki vid socijalnog poslovanja jer imamo samohrane majke, nezaposlene žene sa 45, 50 godina, kao i druge osobe iz socijalno ugroženih grupa čije proizvode dalje prodajemo. Sav prihod koristimo za njihovu dalju edukaciju (kao što su radionice za grnčarstvo, vez, tkanje, pletenje), izlete ili kupovinu svega onog što im je neophodno. Dakle, celokupan profit koristimo za potrebe udruženja i njenih članova i u potpunosti poslujemo po principima socijalnog preduzetništva, samo što još uvek nismo tako registovani – navela je Dušica Milenković, dodavši da u cilju razvoja socijalnog preduzetništva dugi niz godina sarađuju sa Evrokontaktom.

– Prepoznali su da nam takav vid poslovanja odgovara i dosta nam znači njihova podrška, jer dobro znaju šta su glavni problemi socijalnog preduzetništva. Pružaju nam edukaciju, a takođe nas povezuju i sa drugim organizacijama. Nedavno smo sa Evrokontaktom imali studijsko putovanje u Sloveniju gde smo imali prilike da razmenimo iskustva sa tamošnjim organizacijama koja se takođe bave socijalnim preduzetništvom.

Trenutno traže sponzore za pokretanje velike radionice u Gerontološkom centru, dok su u pregovorima sa donatorima oko još jedne radionice koja bi trebalo da se održi do kraja godine.

– Skoro dve godine, svake srede smo imali aktivnosti u Gerontološkom centru, jer kroz manuelni rad dolazi do kreativnih ideja što za starije ljude koji tamo žive predstavlja radnu terapiju koja stimuliše rad nervnih ćelija. Zbog toga ponovo želimo da pokrenemo radionicu, ali potrebna nam je finansijska pomoć kako bi pokrili troškove materijala i angažovanje žena koje će voditi obuku. To su neki minimalni troškovi koji su neophodni da bi se sama radionica održala – istakla je predsednica Etno Rasine i dodala da potencijalni novi članovi mogu da ih kontaktiraju preko društvenih mreža.

– Udruženje ima fejsbuk stranicu, instagram, čak i broj telefona gde ljudi mogu da se jave i da se učlane. Primamo sve zainteresovane i važno je da istaknem da su u udruženje vremenom dolazile osobe koje nisu imale nikakve veštine starih zanata, ali su ih vremenom savladale i sada su jedne od najboljih vezilja kod nas. Tako da nisu neophodne određene veštine pre učlanjenja, već samo želja i ljubav prema starim zanatima.

N. L.