U Vitkovačkom polju kod Aleksandrovca dopisuje se istorija – Novi život Vite           

– Ovde je bez sumnje nastajala evropska i svetska kultura, jer su se u mlađem neolitu formirali temelji ljudske civilizacije, a nalazi sa Vitkovačkog polja potvrđuju da se život ovde odvijao pre nekoliko hiljada godina – kaže istoričar Ivan Brborić, muzejski savetnik Zavičajnog muzeja Župe. Pre dve godine svetska naučna javnost naveliko je izveštavala o tome kako je upravo na lokalitetu Vitkovačko polje pronađena najveća skulptura vinčanske kulture, stara sedam milenijuma. Ove godine je, posle restauracije, dobila ime Vita, pokrećući niz događaja, od kojih smo jednom i sami prisustvovali…

Župa – srpska Šampanja, kako ju je 1904. nazvao francuski konzul Deko, nalazi se u kotlini između Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca, a kažu i da je klima ovde ista kao ona u francuskoj oblasti Bordo. Zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva i u pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Poznato je i da su i tri najveća srpska manastira -Hilandar, Studenica i Žiča – kroz čitav srednji vek imali svoje vinograde i podrume vina u Župi. Slavni srpski knez Lazar imao je u Župi svoje podrume u poljani Kruševica.

Vino je u Župi vekovima bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Pili su ga keltski ratnici, rimski legionari, vizantijski stratezi, srpski župani i carevi, episkopi i arhiepiskopi, turski begovi.

Istina u vinu… i arheologiji!

Ali, arheologija je nauka koja ume da podmetne svojevrsni kamen spoticanja, pa se ispostavilo da je i pre vina bilo drugih razloga da se čovek na ovom prostoru ne samo nastani, već i da tu opstaje vekovima i… milenijumima. Pre dve godine svetska naučna javnost naveliko je izveštavala o tome kako je upravo na lokalitetu Vitkovačko polje kod Aleksandrovca pronađena monumentalna, najveća do sada skulptura vinčanske kulture, stara čitavih sedam hiljada godina. Ove godine figura je, posle restauracije, dobila i svoje ime, Vita.

Dimenzije Vitu čine najvećom praistorijskom boginjom nađenom na teritoriji Srbije, a otkrivena je pola veka posle iskopavanja na istom lokalitetu tri figure župskih venera, koje se smatraju slučajnim nalazima. Zato se njenoj konzervaciji prvi put pristupilo multidisciplinarno i neinvanzivnim metodama, kako se tretiraju i velika umetnička dela u svetskim muzejima, a arheolog, konzervator Vesna Rogić, opisala je veliko uzbuđenje kada su pri samom procesu konzervacije, na određenom broju fragmenata, glave i tela, pronađeni otisci svih prstiju skulptora koji su skulpturu pre nekoliko milenijuma pravili.

– Akademik Borislav Jovanović je rekao kako bi se, da je Vitkovačko polje kao lokalitet arheološki otvoreno pre lokaliteta Vinča, ova kultura zvala vitkovačka, a ne vinčanska. Time je želeo da izrazi značaj lokaliteta Vitkovačko polje, zbog toga što su najmonumentalniji primerci figura pronađeni na Vitkovačkom polju – rekla je arheološkinja Sanja Crnobrnja Krasić, viši kustos Zavičajnog muzeja Župe, koja je pre dve godine figuru iskopala.

I Vera Bogosavljević, kustos u Narodnom muzeju u Beogradu, ocenila je tim povodom kako je statueta nađena na lokalitetu Vitkovačko polje izuzetno arheološko otkriće koje može da osvetli mnoge arheološke nepoznanice:

– Figurina je odraz svega onoga što je simbolizovalo čoveka tog perioda istorije… Ona otkriva tragove urbanizacije naselja na jugu Srbije u doba poznog neolita.

Nažalost, pandemija korone virusa odložila je planirana istraživanja Vitkovačkog polja, tako da se sa njima nastavilo tek ove jeseni. I, naša ekipa se zatekla na licu mesta da bi zabeležila kako napreduju.

– Trenutno čistimo podnice peći koja je delimično presečena iskopom kanala iz 2019. tokom prethodnih zašitnih iskopavanja kada je i pronađena statua Vita, ali se već vide ostaci sa jakom supstrukcijom od keramičkog materijala, pa ćemo posle rekonstrukcije moći da lociramo njenu prvobitnu poziciju i definišemo namenu – objasnio nam je arheolog, muzejski savetnik Aca Đorđević iz Narodnog muzeja u Beogradu.

Prvobitno se smatralo da je skulptura Vita pronađena na mestu gde je bila neolitska kuća, ali nova otkrića upućuju na to da se radi o kompleksu neolitskih peći.

– Istraživanja su inicirana otkrićem velike vinčanske skulpture, Vite, visoke 54 centimetra u avgustu 2019. godine. Na osnovu prvih indicija pretpostavili smo da je u pitanju čitava neolitska kuća. Međutim, sada, kada smo krenuli sa iskopavanjima, ustanovili smo da se najverovatnije radi o kompleksu neolitskih peći, ognjišta itd, tako da možemo reći da je to prilično zagonetna situacija – priča rukovodilac radova Adam Crnobrnja iz Narodnog muzeja u Beogradu, predsednik Arheološkog društva Srbije.

Praistorijska Doroti u crvenim “čizmicama”

Prema njegovim rečima, skulptura Vita pronađena je u veoma neuobičajenom kontekstu.

– Pronašli smo petnaestak fragmenata nekih drugih velikih figurina, ali i nekoliko malih, interesantnih. Jedna od takvih malih figurina, nažalost bez glave, potiče prema prvim procenama iz oko 4.800 godina pre Hrista i, iako visoka svega šest centimetara, veoma nam je interesantna i to je tip figurine kakve do sada nismo poznavali, koja je bojena zelenom i crvenom bojom – zbog crvenih “čizmica” dali smo joj radno ime Doroti – i otvara opet nova pitanja… Ali, odgovori se na takva pitanja ne daju na samim istraživanjima, već posle obrade materijala i raznih analiza i to sleduje tek narednih godina.

A pitanje je već sada više… Nepozanto je, recimo, zašto su se ljudi uporno zadržavali na ovom lokalitetu, iako to nije uzvišenje, kakva su karakteristična za naselja poznog vinčanskog perioda.

– Jedno od velikih, kompleksnih pitanja, je – zašto baš ovde? Ovde su očigledno uporno obnavaljali naselje i opstajali, verovatno iz nekih debelih razloga. Da li su to rudnička bogatstva? Do Pločnika, gde su zableženi neki od najranijih metalnih nalaza, ima samo 40 kilometara, što je dan hoda u to vreme…

Prvobitne pretpostavke nakon pronađene skulpture Vite bile su da je ovde bio duhovni, religiozni centar te epohe.

– Mogu da budu dve krajnosti – moglo je da ovde bude duhovno, ali i proizvodno središte. Otkriće Vite nije u kontekstu stambenog objekta, figurina je praktično pronadjena ispod proizvodne zone. Mi već sad vidimo neke objekte ispod onih koji se sada uočavaju… Inače, znamo za preko 800 vinčanskih naselja i izuzeci nisu tako česti, a ovde je izuzetak. Videćemo kakve će sve podatke doneti naredna istraživanja, jer čitav fenomen treba da se istraži, ne samo pojedinačni predmeti, kuće ili naselje, već i njihove veze, recimo ekonomske, jer su trgovali, sa svačim. Vitkovačko polje doneće, nadam se, ako ne sad, onda za 50 ili  100 godina, nova saznanja – kaže Crnobrnja.

Najznačajnija dela praistorijske umetnosti

Da je pred istraživačima prošlosti veliki posao siguran je i muzejski savetnik Zavičajnog muzeja Župe Ivan Brborić:

– Pokojni profesor Bondžić, osnivač Zavičajnog muzeja Župe, skrenuo je još 1969. pažnju naučne javnosti na ovaj lokalitet. Tu se već došlo do nekoliko kapitalnih nalaza venera koji su, nažalost, bili slučajni, i te figurine su bile izložene na Svetskoj izložbi u Nici i tada ih je muzej „Terra amata“ uvrstio u deset najznačajnijih dela praistorijske umetnosti. Potrebna su višedecenijska istraživanja da bi se pokrila bar trećina površine lokaliteta, pri čemu će površina pod zaštitom države verovatno biti proširena na nekih 150 hektara. Bitno je da će Vitkovačko polje posle 52 godine, od kada je pod zaštitom države, biti konačno sistematski istraživano. A to je ogroman prostor, kojim će se sigurno baviti i naši potomci.

U svakom slučaju, iako praktično slučajno, otkriće skulpture Vita ubrzaće potragu za tragovima daleke prošlosti u dubinama Vitkovačkog polja:

– To je bio dobar osnov za nastavak istraživanja, jer se još jednom potvrdilo koliko je ovaj lokalitet važan. Sada dobijamo širi kontekst, odnosno konkretne nepokretne celine i smeštamo sve u jednu veliku arheološku priču – kaže Marin Bugar, arheolog Narodnog muzeja Kruševac, koji je i nosilac istraživanja.

Poznato je da, inače, Zavičajni muzej u Aleksndrovcu raspolaže sa preko 3.500 eksponata razvrstanih kroz arheološku, istorijsku i etno-grafsku postavku – tanjira, pehara, žrtvenika, prosopomorfnih poklopaca i minijaturnih sudova od prečišćene, dobro pečene i uglačane gline. Takođe je zastupljena kremena i kamena industrija. Veliki broj kamenih sekira i nožića govore o njihovoj aktivnoj proizvodnji i upotrebi.

Činjenica da je vinčanska kultura cvetala toliko pre prvih antičkih civilizacija na tlu Evrope, predstavlja kamen spoticanja za teoretičare razvoja ljudskog društva. Mnoge tajne vinčanske epohe i prošlosti ovih prostora ostaju da budu razjašnjene zahvaljujući nalazima na Vitkovačkom polju kojih će, sudeći po svemu, još biti. Nema sumnje da to daje nemerljiv doprinos arheološkoj i istoriografskoj nauci, kao i arheološkom turizmu koji je i te tako zastupljen u svetu, a smatra se da bi i ovde mogao da se raširi.

Hoće li se vratiti vitezovi sa Koznika?

Pretprošle godine su obnovljena i iskopavanja srednjovekovnog grada Koznika. Muzej je prethodno inicirao iskopavanja 2009. i 2012, koja su otkrila zidine iz Nemanjinog doba, što je uverilo doajena srpske srednjovekovne arheologije, sada pokojnog, dr Đorđa Jankovića da je Koznik bio prestonica župe Rasina. Nažalost, tadašnje ministarstvo kulture je bez objašnjenja prekinulo finansiranje arheoloških istraživanja, ali i prve „living histori“ manifestacije u Srbiji „Koznik – grad vitezova“, za koju se smatralo da je mogla da bude i velika kulturno-turistička manifestacija. Turisti retko svraćaju i u selo Milentiju, tik uz put Aleksandrovac – Jošanička Banja, gde su ostaci crkve iz Lazarevog vremena. Njeni izuzetni kameni ukrasi prikazani su na svetskoj izložbi u Njujorku kao vrhunac srednjovekovne umetnosti. Kraj crkve su otkriveni i zidovi tajanstvenih monumentalnih građevina.

Koznik se, inače, nalazi između Vrnjačke Banje, Kopaonika i Jošaničke banje, a ne zaboravljajući centar vinskog turizma Aleksandrovac sa okolinom (za šta je svojevrsni sinonim i najpozantija privredno-turistička manifestacija ovog dela Srbija “Župska berba” koja svakog septembra od 1963. okuplja najbolje župske vinare i vinogradare u slavu početka berbe grožđa), jasno je koliko kompletan lokalitet može biti značajan potencijal u daljem razvoju arheološkog, kulturnog, vinskog i etno turizma.

Možda baš sa Vitom, koja je posle sedam milenijuma počela da živi neki svoj novi život…

Slavoljub Marković

Tekst je nastao kao rezultat projekta “Od boginja do vina – praistorijsko blago Župe” koji je u okviru sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, finanijski podržala Opština Aleksandrovac