U razgovoru sa Miroslavom Petrovićem: Životna sredina i održivi razvoj opštine Brus iz ugla urbaniste

Miroslav Petrović, vlasnik Centra za urbani razvoj i arhitekturu “Paradigma”, za područje opštine Brus rukovodi izradom izmene dela Plana generalne regulacije za naselje Brzeće – Kopaonik, kao i izradom planova za dve pribranske mini hidroelektrane na potezu od Brusa do Razbojne. Za kruševacgrad govori o tome kako iz ugla ovih, ali i drugih profesionalnih iskustava vidi uspostavljanje ravnoteže u korišćenju i zaštiti prirodnih dobara kakva poseduje Opština Brus

Meštani Brusa, poput mnogih drugih krajeva u Srbiji, ne gledaju blagonaklono na mini hidroelektrane koje će, izvesno, i pored protesta koje su svojevremeno organizovali, uskoro početi da rade na njihovim vodotokovima. Njihovi protesti odnosili su se pre svega na dve cevovodne hidroelektrane na Graševačkoj reci. Naš sagovornik, pak, autor je planova za takozvane otvorene, pribranske mini hidroelektane koje će, ako dobiju zeleno svetlo od strane lokalne Skupštine, biti izgrađene na Rasini, na potezu od Brusa do Razbojne.

Miroslav Petrović

Ideja malih hidroelektrana je zapravo stvaranje ekološkog okruženja korišćenjem obnovljivih izvora energije što je trend u svetu, naročito u razvijenim zemljama – kaže Miroslav Petrović.  Smatra i da je to nezaustavljiv proces, te da korišćenje obnovljivih izvora energije nije bez posledica, ali da se one moraju rešavati u hodu i uz visok stepen odgovornosti.  Takođe i da u takvim poduhvatima država mora “držati konce”.

– Da li neka mala opština kao što je Brus može sama da se izbori da ekološki živi i da se ekološki unapređuje? Moje je mišljenje da ne može. Mislim da je taj zadatak sveobuhvatan i da mora biti odgovornost čitavog društva organizovanog kroz državu. Sve ljudske aktivnosti u prirodi, uključujući i male hidroelektrane, moraju da budu projektovane od strane odgovornih ljudi. Mi moramo da imamo odgovorne investitore, odgovorne inženjere, odgovorne izvođače, ozbiljnu upravu i ozbiljnu državu koja će sve to da usmerava. Država mora da propiše pravila jednaka za sve, da obezbedi da kvalifikovani i odgovorni inženjeri nezavisno rade i odgovaraju za svoj rad – objašnjava Petrović.

Smatra i da, s obzirom na to da u ovom trenutku nemamo uspostavljen strog sistem odgovornosti, na tržištu izrade dokumentacije i sagledavanja tehničko tehnoloških zahteva imamo borbu za posao, izrazito niske cene rada i, posledično, zanemarivanje mnogih  važnih aspekata u toj vrsti intervencije čoveka u prirodi.

S druge strane, dodaje, ne postoji ni registar investitora koji mogu time da se bave. – Mi imamo investitore koji kažu: meni za izgradnju mini hidroelektrane treba tridesetak “papira” da bih nešto napravio, a ne shvataju da je to zapravo put od tridesetak stepenica preko kojih se moraju  sagledati uslovi koje treba ispuniti pre početka gradnje, a onda se i svega toga pridržavati i izgraditi nešto što je prihvatljivo. Lično mislim da i najbolja ideja može da se pretvori u suprotnost zato što se zanemaruju neka osnovna pravila.

Planovi za pribranske male hidroelektrane koje je radio Centar za urbani razvoj i arhitekturu “Paradigma” predstavljaju urbanističku dokumentaciju usklađenu sa idejnim rešenjem hidroinženjera koji je angažovan od strane investitora.

– Prilikom izrade planova, mi uzimamo u obzir prirodne vrednosti tog područja pribavljajući uslove, naročito od Zavoda za zaštitu prirode, i takva pravila ugrađujemo u plan koji kasnije mora da se poštuje pri izdavanju građevinskih dozvola.

U planiranju malih hidroelektrana, kaže Petrović, suštinska odgovornost leži na hidroinženjerima, jer oni treba da odluče koja su to mesta na kojima može da se jedan deo hidropotencijala iskoristi a da se ne ugroze živi svet i vodni resursi i pod kojim uslovima. Osim toga, smatra da u cilju očuvanja životne sredine treba na adekvatniji način napraviti vodozahvate, uz obavezu investitora da pribave okolno zemljište.

– Ako investitori nemaju tu obavezu, ako ne moraju da obezbede okolno zemljište i reše imovinske odnose, onda možda stvaramo uslove da se prave tehnička rešenja koja su nepovoljnija po životnu sredinu, a takve “fingirana” rešenja mogu da daju neodgovorni inženjeri – kaže naš sagovornik.

Država, pak, može da investitorima pomogne ako izgradnju ovih objekata proglasi za nacionalni interes i omogući im da na jednostavniji način ulaze u pregovore sa vlasnicima koji imaju parcele uz reku, a  koje često zapravo i nisu iskoristljive, jer su ih vodotoci jednostavno “odneli”. Trebalo bi, smatra, uvesti određene mehanizme, da se u zonama gde je moguće izgraditi hidroelektrane, lakše pribavlja zemljište, a da pri tom ne budu oštećeni ni oni ni investitori.

I najzad, ocenjuje Petrović, Srbijavode moraju raditi efikasnije.- Srbijavode kao javno preduzeće imaju javno ovlašćenje za upravljanje vodnim resursima i moraju mnogo efikasnije da odgovaraju na zahteve koje investitori ili stručna lica šalju i da daju uslove za korišćenje vodnih resursa.

Kada je reč o turističkom kompleksu Brzeće, “Paradigma” se u izradi izmene dela Plana generalne regulacije ovog područja vodila stvaranjem uslova za razvoj turističkih kapaciteta, u, kako se u cilju tog plana navodi, “skladu sa pravilima utvrđenim planom kojim se na promišljen i racionalan način uređuje, koristi i štiti područje obuhvaćeno planom”.

– U izradi plana polazište su egzaktni podaci. Sagledavamo koliko je skijaša i turista koji mogu istovremeno da budu na tom prostoru, a onda kako da za njih stvorimo smeštajni kapacitet i kapacitet za osoblje koje tu treba da radi. Postoje takve studije za podruđčje Kopaonika koje su obuhvatile i naselje Brzeće i mi se kao urbanisti tih parametara i držimo – navodi Miroslav Petrović.  

Najnovije izmene jednog dela Plana generalne regulacije Brzeća uvažavaju te do sada urađene studije i parametre, ali istovremeno stvaraju uslov, po zahtevu opštinske uprave, da se iz naselja Brzeće naprave gondole koje bi prevozile deo skijaša do skijališta na vrhu Kopaonika.

– Mislim da je to dobar potencijal za razvoj opštine Brus jer bi se stvorili uslovi da na nižoj nadmorskoj visini, gde je korisnike lakše snabdevati hranom, vodom, regulisati otpadne vode, smestimo veći broj gostriju, gde je moguće lakše održavati puteve i gde vikend skijaši lakše i brže mogu da stignu, da se tu na adekvatan način parkiraju i da jednom savremenom gondolom stignu do skijališta.

Ono što je, sa aspekta zaštite životne sredine izazov, kaže Petrović, jeste izbor odgovarajuće trase gondole koja treba da vodi do vrha.

– Ukoliko trasa bude pravolinijska, biće značajno jeftinija, ali bi onda morala da prođe kroz jedan pojas zaštićenog područja šuma. A ako želimo da to izbegnemo, morala bi da se napravi takozvano koleno, da se taj put izlomi. To je zbog tehničkog rešenja izrazito skupo, ali ekološki opravdanije i to je sad mesto za traženje što boljeg tehničkog rešenja koje bi zadovoljilo i ekološke zahteve i bilo ekonomski isplativije. S druge strane, za ekologiju je takođe bitno da se držimo predviđenih kapaciteta za taj centar – zaključuje naš sagovornik, ocenjujući da je, u smislu povezanosti ekologije i ekonomije,  za ukupni nastavak razvoja Opštine Brus najbolje rešenje razvijati turističko naselje u Brzeću.