U petak “Pod Desankinim šeširom”

U Beloj sali Kulturnog centra Kruševac sa početkom u 20 sati, na dan rođenja pesnikinje Desanke Maksimović, 16. maja, biće održano tradicionalno pesničko okupljanje „Pod Desankinim šeširom“

U programu učestvuju profesori srpskog jezika i književnosti Marija Videnović i Veljko Stambolija, kao i glumica Gordana Simić, Nikola Jovanović, Luka Kijačić i kruševačka pesnikinja Slađana Bundalo.

Program vode književnica Jelena Protić Petronijević i urednica Dramskog programa Kulturnog centra Lidija Užarević.

U holu Bele sale biće priređena izložba radova inspirisanih Desankinim delom, koju će prirediti Etno udruženje Car Lazar i Udruženje Vilin dom iz Ćićevca.

Desanka Maksimović (1898- 1993) – verovatno najveća srpska poetesa

Rođena je kod Valjeva 1898. godine, u porodici učitelja. Vrlo brzo nakon rođenja, s porodicom se preselila u Brankovinu, gde je provela detinjstvo. Tamo je pohađala osnovnu školu, dok je u gimnaziju išla u Valjevo. Nakon gimnazije, studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i to svetsku književnost, istoriju umetnosti i opštu istoriju.

Čim je diplomirala, zaposlila se u gimnaziji u Obrenovcu, a zatim je postala suplent u beogradskoj Trećoj gimnaziji. Ubrzo je dobila stipendiju francuske vlade i otišla na usavršavanje u Pariz. Radila je i u Dubrovniku, u učiteljskoj školi, a onda se vratila u Beograd, zaposlivši se u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. Godine 1993. udala se za Sergeja Slastikova, ali nikada nisu imali dece. Već je na početku Drugog svetskog rata otišla u penziju, ali se 1944. godine vratila na posao i radila još devet godina.

Prve pesme Desanka je počela da objavljuje u časopisu „Misao“, još 1920. godine. Prvu zbirku pesama objavila je 1924. godine pod nazivom „Pesme“. Za života je objavila preko 50 knjiga. Među njima su zbirke pesama, proza za decu i mlade, zbirke pripovedaka, putopisi i romani. Bavila se i prevođenjem poezije s ruskog, francuskog, slovenačkog i bugarskog jezika.

Ipak, najpoznatija je ostala po svojim pesmama. One su uglavnom bile ljubavne i rodoljubive. Jedna od najpoznatijih rodoljubnih pesmama joj je „Krvava bajka“, koja govori o strašnom zločinu (streljanju đaka i rodoljuba) kojeg su Nemci počinili oktobra 1941. u Kragujevcu. Pesma je napisana tokom rata, ali je objavljena tek nakon njega. Ta pesma deo je njene zbirke „Spomen na ustanak“. Druga zbirka rodoljubivih pesama Desanke Maksimović zove se „Srbija se budi“.

Za života je Desanka prijateljevala s mnogim značajnim pesnicima i književnicima- sa Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Isidorom Sekulić, Brankom Ćopićem i Gustavom Krklecom. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za svoj književni rad dobila je mnogo priznanja i nagrada. Među njima su Vukova i Njegoševa nagrada, nagrada AVNOJ-a, Zmajeva nagrada i Zlatni venac. Desanka Maksimović je počasni građanin grada Valjeva, gde joj je 1990., još za života, podignut spomenik. Osnovna škola koju je Desanka pohađala u Brankovini je preimenovana u „Desankinu školu“.

Preminula je 1993. godine u Beogradu.

O.M.