U petak dodela Prstena despota Stefana Lazarevića Vladimiru Pištalu

Svečano uručenje nagrade Prsten despota Stefana Lazarevića Književnog kluba „Bagdala“ biće upriličeno ovog petka (15. novembar) od 19:00 u Amfiteratru crkve Lazarice

Na ovom vanredno značajnom književnom događaju od nacionalnog značaja, pored laureata, o njegovom značajnom delu govoriće književni kritičar Nenad Šaponja, predsednik Žirija i urednik časopisa „Bagdala“ Ljubiša Đidić, predsednik „Bagdale“ Nebojša Lapčević, a prisutnima će se obratiti i predstavnik Ministarstva kulture.

Žiri, kojim je predsedavao Đidić, uz članove Veroljuba Vukašinovića i Milana Vučićevića, na početku obimnog obrazloženja svoje odluke predočio je kulturnoj javnosti:

„Kada danas Bagdala dodeljuje ovo visko priznanje Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević“ velikanu savremene srpske prozne reči Vladimiru Pištalu, ona to čini koliko dragom saradniku koji je plodio stranice našeg književnog časopisa „Bagdala“, s jedne strane, i onom velikanu srpske proze koji je u ovom trenutku najprevođenije ime savremene srpske književnosti.“

U pratećem delu programa biće izvedene dve kompozicije Miroljuba Aranđelovića Rasinskog „Bagdalaši“ i „Snove snivam“ u interpretaciji mecosoprana Andrijane Gvozdenović i pijaniste Ivana Todosijevića. Vođene programa povereno je Milanu Vučićeviću.

Podsećamo, ova značajna nagrada dodeljena je večeras po 35 put, o šezdesetpetogodišnjici Književnog kluba „Bagdala“. Despotovom rođaštvu, po prstenu kojim ovenčava ovaj književni klub, ime Gojka Đoga se pridružilo plejadi najvećih među kojima su Desanka Maksimović, Nikola Traković, Đorđe Trifunović, Dejan Medaković, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, Patrijarh Pavle, Slobodan Raketić, Milisav Savić, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović, Mihajlo Pantić, Matija Bećković i Gojko Đogo.

Vladimir Pištalo

Vladimir Pištalo (1960) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca. Među njegova najpoznatija ostvarenja spadaju poetske proze Slikovnica, Manifesti, Čajevi Marsa / Noći, zbirke priča Kraj veka, Vitraž u sećanju, Priče iz celog sveta, romani Milenijum u Beogradu, Tesla, portret meođu maskama, Venecija, Sunce ovog dana: Pismo Andriću, i knjiga eseja Značenje džokera. Roman “Tesla, portret među maskama”, nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a u SAD je doživeo tri izdanja. Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitaoce/ slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser. Tesla je preveden na 20 svetskih jezika što ovog pisca čini i jednim od najprevođenijih domaćih spisatelja, a u Turskoj je postao bestseler. Roman “Milenijum u Beogradu” preveden je na 10 svetskih jezika. Na osnovu oba romana igraju se pozorišne predstave.

Pored ovih dela, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige – “Aleksandride”, bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele “Korto Malteze”.

Dobitnik je više značajnih književnih priznanja, među kojima su: NIN-ova nagrada, nagrade „Meša Selimović”, „Borisav Stanković”, „Todor Manojlović”, „Grigorije Božović”, „Teodor Pavlović”… Kao prevodilac, dobio je nagradu „Miloš Đurić” za prevod poezije Čarlsa Simića.

Do februara 2021. živeo je u Americi gde je predavao svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru, Masačusets. Od 2021. je upravnik Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.

I.St.R.