U omladinskim zadrugama posla ima tek za polovinu članova

Podaci omladinske zadruge “Bagdala””, koja ima blizu hiljadu članova, pokazuju da tokom godine ozbiljnije poslove uspi da uradi tek polovina članova. U toj zadruzi napominju da šansu uvek dobiju oni koji zaista žele posao

Osnovana pre skoro 35 godina sa ciljem da mladima pomogne da steknu radne navike, ali i da im omogući da još kao srednjoškolci i studenti zarade po neki dinar, omladinska zadruga “Bagdala”, vođena istom idejom, radi i danas.

– U omladinsku zadrugu može da se učlani svako ko ima od 15 do 30 godina. Naši članovi, zadrugari, su đaci, studenti do 26 godina, ali i nezaposleni koji imaju manje od 30 godina i vode se na evidenciji nezaposlenih – kaže za GRAD mladih Branislav Kostić, direktor omladinske zadruge “Bagdala”.

Poslodavac, objašnjava on, kada su mu potrebni dodatni radnici zove zadrugu, a zadruga, u zavisnosti od toga ko je kada slobodan i koliko je zainteresovan za posao, šalje svoje članove.

– Uvek imate određeni broj mladih koji se učlane na nagovor roditelja i oni su, uglavnom, nezainteresovani. S druge strane ona deca koja sama odluče da dođu kod nas, stalno zovu, raspituju se, najpre i dođu do nekog posla jer mi vidimo da im je stalo da rade – opisuje Kostić.

Potvrđuje da među članovima zadruge ima mnogo nezaposlenih, mlađih od 30 godina, kojima je to jedan od načina da dođu do bilo kakvog prihoda. “Bagdala” trenutno ima 975 članova, a za razliku od pre dvadesetak godina, kada je za oko 90 odsto članova zadruge bilo posla, sada, navodi Kostić, do kakvog takvog posla stigne tek polovina.

On napominje da se oni koji rade preko omladinske zadruge vode kao nezaposleni, odnosno poslodavci ih angažuju po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, što znači da nema zasnivanja radnog odnosa.

Poslodavci, dodaje, vode računa o tome na koje poslove raspoređuju radnike angažovane preko zadruge, odnosno da su to poslovi koje mlad čovek može da uradi bez bojazni da će doći do neke povrede.

Poslodavci preko zadruge najčešće angažuju radnike za lakše fizičke poslove poput pakovanja robe, prezentacija, čišćenja.

Ističe da mnogi poslodavaci “zadrugare” koji se pokažu kao dobri i vredni radnici kasnije zaposle i za stalno.
J.B.