U iščekivanju regionalne deponije smeće i dalje završava na deponiji kraj Morave

Kao jedna od potpisnica Sporazuma o regionalnom upravljanju otpadom, opština Varvarin će sa još šest lokalnih samouprava koristiti buduću regionalnu deponiju u Srnju. Do tada, smeće se i dalje odlaže na neuređenoj deponiji koju zajednički koriste ova i opština Ćićevac. U JKP Varvarin kažu da je urađen projekat za sanaciju i gašenje ove deponije, onda kada za to dođe vreme. U međuvremenu, potrebno je obezbediti i dodatnu opremu, te kontinuirano edukovati građane o značaju pravilnog odlaganja i selektovanja otpada

Prema rečima Dejana Rakića, direktora JKP Varvarin, ova opština se ozbiljno priprema za proces organizovanog odvoženja komunalnog otpada na buduću regionalnu deponiju u Srnju. Urađen je projekat za sanaciju postojeće deponije, nakon čega je predviđeno i njeno trajno gašenje.

– Postojeća deponija, na lokalitetu zvanom “Moravište”, ozbiljan je ekološki problem za našu opštinu. Naime, ova deponija nalazi se blizu korita Velike Morave, to je plavno područje, pa se za vreme velikog vodostaja sadržaj deponije sliva u tu reku, a zbog sastava tla, površinske vode iz deponije mešaju se sa podzemnim vodama koje se koriste kao bunarske vode za piće i navodnjavanje – objašnjava direktor varvarinskog komunalnog preduzeća, uz podsećanje da deponiju “Moravište” zajednički koriste dve opštine.

Rakić kaže da, iako se postojeća deponija održava redovno i uz poštovanje svih propisa, njoj ipak mestu nije tu, pa se period do “preseljenja” na deponiju u Srnju, koristi kako bi se na vreme obavile sve potrebne pripreme za njenu sanaciju i konačno gašenje.

– Te pripreme podrazumevaju i nabavku dodatne opreme. Kao jedna od potpisnica u okviru Sporazuma o regionalnom upravljanju otpadom, tražili smo i dodatnih 500 kontejnera za komunalni otpad, 5.000 tipskih kanti od 180 litara za komunalni otpad i tri kamiona smećara. Sve ovo nam treba da bismo preuzimali i odvozili kompletno smeće koje se produkuje na području naše opštine – navodi on.

Inače, JKP Varvarin trenutno raspolaže sa dva kamiona smećara, a za preuzimanje i odvoženje komunalnog otpada zadužena su četiri fizička radnika i dva vozača. Imaju u dva radnika na zameni, ali je, kako navode u tom preduzeću, dodatna radna snaga uvek potrebna. Smeće se odvozi svih sedam dana u nedelji, radi se prva smena, a usluga se vrši za 5.563 domaćinstava.

U međuvremenu, JKP Varvarin otpočeo je i sa projektom organizovanog odvoženja smeća u svim naseljenim mestima na području ove opštine. Od ove godine, kamioni smećari ulaze u svako naseljeno mesto.

– Ranije je samo ko je hteo plaćao odvoženje smeća. Sada je to obaveza i svako domaćinstvo mora da plati ovu uslugu. U 21 mesnu zajednicu, u skladu sa brojem domaćinstava, rasporedili smo ukupno 160 kontejnera za komunalni otpad, 130 za PET ambalažu. Oko 4.100 korisnika smeće sakuplja u tipskim kantama, a oko 1.500 smeće deponuje u kontejnere – kaže Rakić, dodajući da je zahvaljujući donaciji GIZ-a, pre dve godine domaćinstvima podeljeno 700 kanti.

Nivo svesti građana o značaju pravilnog odlaganja i selektovanja otpada, Rakić ocenjuje kao polovičnu.

– U našoj opštini ima dosta ljudi koji rade u inostranstvu i oni imaju visoku svest o značaju pravilnog odlaganja otpada. Kod ostalih je to polovično, ali se mi trudimo da redovno edukujemo građane na ovu temu. U svim mesnim zajednicama i onda kada dođu da plate uslugu odvoženja smeća, građanima delimo flajere sa detaljnim uputstvima o pravilnom odlaganju otpada. Sarađujemo i sa školama, jer smatramo da je edukacija najmlađih veoma važna, a organizujemo i dolazak đaka u naš Reciklažni centar, gde mogu da vide kako se to radi i saznaju dosta toga na ovu temu – ističe Rakić.

Iako se krenulo sa edukacijom stanovništva, Rakić smatra da dodatno treba raditi na tome. Kako kaže, još uvek ima i onih koji smeće odlažu u vodotokove, pale ga ili bacaju na divlje deponije.

– Ranije smo imali dvadsetak velikih divljih deponija, s tim da je svaka mesna zajednica imala još po jednu svoju. Uspeli smo da broj deponija smanjimo na minimum, ali nam je cilj da ne postoji nijedna – ističe naš sagovornik.
Rakić smatra da se svest ljudi teško menja, ali da ne treba odustajati, te da edukacija stanovništva treba da bude kontinuirana.

– Onda kada organizovano odvoženje smeća nije bila obaveza, mnogi su imali stav da njima to nije potrebno, uz obrazloženje da oni svoje smeće pale i da u tome ne vide ništa loše, a činjenica je da se paljenjem smeća emituju hemijski zagađivači. Na taj način uništeno smeće emituje se kao hemijski zagađivač u atmosferu, pa ga vetar raznosi do okolnih naselja. Otpad se odlaže i na divlje deponije ili se baca u reke, a pored komunalnog otpada, bacaju se i uginule životinje, elektronski otpad, stare gume – navodi naš sagovornik, uz napomenu da su ovakva postupanja nedozvoljena, te da podležu kažnjavanju.

Rakić kaže da JKP Varvarin ima dva reciklažna centra, te da je veoma važno da građani znaju kako se pravilno selektuje otpad.

– Imamo 130 kontejnera za PET ambalažu, rasporedili smo ih po mesnim zajednice i ono što je pohvalno je da ih građani u velikoj meri namenski koriste. Kako bismo dodatno unapredili našu životnu sredinu, ideja je da zainteresovane građane u seoskim sredinama uključimo u projekat kompostiranja organskog otpada.

Ukratko, domaćinstva bi dobila kompostere da poizvedu organsko đubrivo koje bi koristili za proizvodnju cveća, a koje bi JKP otkupljivao i sadio na javnim površinama.

Ukoliko uspemo da realizujemo taj projekat, biće to na obostranu korist. Ideja je i da izgradimo reciklažna dvorišta, mini spalionice i još mnogo toga, ali za sve to potrebna su ozbiljna sredstva. Kada će to bi ne znamo, ali nećemo odustati – poručuje Rakić.

Inače, opština Varvarin ima oko 17.000 stanovnika, a godišnje se produkuje oko 6.000 kubnih metara otpada. U nedavno usvojenoj Strategiji održivog razvoja, opština je kao jedan od prioritetnih pravaca razvoja, uz poljoprivredu i prehrambenu industriju, definisala i turizam za koji ovo područje ima dosta potencijala, ali je uslov za razvoj ovih privrednih grana pre svega zdrava životna sredina i ekološka uređenost.

D.P.