U Aleksandrovcu otvorena Kancelarija srpsko ruskog beloruskog prijateljstva

Kancelarija srpsko ruskog beloruskog prijateljstva koja je danas svečano otvorena u Domu kulture u Aleksandrovcu, a u prisustvu  predstavnika ruske ambasade, Privredne komore Srbije i lokalne zajednice, radiće na unapređenju privredne, kulturne, sportske, političke i svake druge saradnje između  ovih zemalja. Nakon otvaranja kancelarije, organizovan je obilazak Muzeja vinarstva i vinogradarstva , potom i A.D. Vino Župa, gde je uz obilazak fabrike, upriličen i okrugli sto sa privrednicima Rasinkog i Šumadijskog okruga

Igor Hoprijačkov, predstavnik Ambasade Ruske Federacije, rekao je  da je aleksandrovački kraj poznat po svojim poljoprivrednim kapacitetima, da je ova opština već prisutna na ruskom tržištu, te da  očekuje da će se nakon otvaranja kancelarije ta saradnja samo dodatno proširiti.

– Postoji interesovanje velikih trgovinskih lanaca iz Rusije za poljoprivredne proizvode iz Srbije, a ovaj kraj je itekako poznat po svojim poljoprivrednim kapacitetima, pre svega po proizvodnji vina ali i voća koje je sad vrlo potrebno ruskom tržištu. Došli smo da  se upoznamo sa ovdašnjim proizvođačima, da razgovaramo o njihovim ponudama i da pokušamo da nađemo mogućnost da našu saradnju unapredimo i da ojačamo direktene veze ruskih i srpkih poljoprivrednika – rekao je Hoprijačkov.

Kazao je da se strateško partnerstvo Srbije i Rusije razvija u svim ključnim pravcima, te da u  okviru ove bilateralne saradnje, privreda ima prioritet.

– Prošle godine se trgovinska razmena između Srbije i Rusije povećala preko 12 odsto. U prvom kvartalu ove takođe beležimo pozitivan trend rasta i nadamo se da će se taj trend zadržati  do kraja ove godine – kazao je on, dodajući da je Rusija trenutno treći trgovinski parter Srbije i da svakako postoji potencijal za unapređenje daljeg razvoja te saradnje.

Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, rekao je da je određen broj kompanija iz ovog kraja već prisutan na ruskom tržištu, te da su očekivanja da se nakon otvaranja kancelarije ta saradnja dodatno proširiti.

– “Vino Župa” već godinama dobar deo svoje produkcije izvozi na rusko tržište, deo svojih proizvoda izvoze i “Armature”, a poslednjih godina i “Tehnometal” iz Dašnice izvozi svoje linije za prehrabrenu industriju na rusko tržište. Mislim da je otvaranje ove kancelarije dobar signal i impuls da u narednom periodu ta saradnja bude još svestranija – rekao je Stajkovac, uz napomenu da je plan da se preko ove kancelarije , uz priverdu,  saradnja proširi i u oblasti kulture, sporta i drugih oblasti.

Nakon posete Muzeju vinarstva i vinogradarstva , za rusku delegaciju i predstavnike Privredne komore Srbije, organizovan je prijem u “Vino Župi” u okviru koga je upriličen i okrugli sto sa privrednicima Rasinkog i Šumadijskog okruga.

Uz podsećanje da je “Vino Župa” u prvom kvartalu na rusko tržište izvezla robu u vrednosti od 3,5 miliona evra, predstavnici ove kompanije istakli su da će ove godine biti intenziviran izvoz u Rusiju i da su očekivanja da će vrednost posla dostići 11 miliona evra.

Istakli su i to da je rusko tržište probirljivije od zapadnog, ali i da ruski kupci plaćaju u strogo ugovorenom roku.

– Mi radimo sa pet ruskih kompanija koje su vrlo tačne u plaćanju. Verujem da će naša saradnja ubuduće biti još obimnija – poručili su predstavnici  kompanije “Vino Župa”.

Opština Aleksandrovac je poznato vinogradarsko područje, sa oko 3.500 hektara pod vinogardima. Gaje se tamjanika i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji, a gaje se i smederevka, sovinjon, župljanka, šardone, župski bojadiser…Okosnicu razvoja vinogradarstva od šezdesetih godina 20.veka činili su aleksandrovačka “Vino Župa” , osnovana 1956.godine ujedinjenjem devet zemljoradničkih zadruga i kruševački “Rubin”, osnovan 1955. godine.

Deo ove opštine koji gravitira prema planinama Goč, Željin i Kopaonik , veoma je pogodan za proizvodnju organske hrane, pa su na ovom brdsko planinskom području proizvodi jagodičasto voće.

Opština Aleksandrovac je u drugoj grupi razvijenosti, a kako navode u ovoj lokalnoj zajednici, plan je da se radi na njenom razvoju, te da se u narednom periodu proizvodnja locira tamo gde se nalaze resursi i gde postoji radna snaga.