Tribina „Platonova kritika pesništva“

U Beloj sali Kulturnog centra održana je radionica za mlade u formi trbine, a u cilju promocije kruševačko filozofsko-književne škole na kojoj je govorio Prof. dr Saša Radovanović koji je na kraju izlaganja prisutnima dao mogućnost da postave pitanja i podele svoje nedoumice

Ovaj događaj organizovao je Kulturni centar Kruševac i Srpsko filozofsko društvo pod pokroviteljstvom Grada Kruševca i Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije kako bi sugrađanima približili razmišljanje ovog velikog filozofa.

– Platonova kritika pesništva sadrži tri osnovne linije, a to su odnos mišljenja i pesništva, odnosno spor filozofije i poezije, pesništvo u svetlu techne i poesis-a kao problem pesništva u sistemu umetnosti i pesništvo i paideia. Razloge ovakvih nesloga ne treba tražiti samo na pesničkoj strani jer su i filozofi tom sporu dali doprinos, kao što su Ksenofan, Heraklit i Sokrat, dok je Platon želeo da Grci budu oblikovani po meri filozofije, a ne pesništva. Platon u svojoj X knjizi „Država“ kaže da pesnici nemaju sva znanja i umenja i stvari koje se odnose na vrlinu i porok i na božanske stvari pa se zaključuje da su svi umetnici samo podražavaoci vrlina i da ustvari ne znaju suštinu prikazanog predmeta – rekao je Prof. dr Saša Radovanović.

Platon se ne zaustavlja samo na opisu ovog uticaja podražavalačke umetnosti na čoveka. Njegova ambicija ima moralnu osnovu. On je želeo da stvori državu koja će biti ostvarenje ideje pravičnosti istine i lepote. Za tako nešto potrebno je određeno obrazovanje koje ljude treba da učini primerenim građanima države. U takvom procesu obrazovanja umetnost može mnogo da pomogne, ali i odmogne. Shodno tome njegova kritika ima za posledicu sistem uputstava kakva treba da bude umetnost.

– Umetnost po Platonu ne može da ima smisao autonomije kao u modernim vremenima. Ona ne može da bude sama sebi svrha, već je stavljena u funkciju izgradnje države i odgoja mladih ljudi. Platona nisu interesovali pesnički ili umetnički kriterijumi umetnosti. Poezija se mora očistiti i podvrći moralno-političkom cilju. Njen umetnički karakter čak je šta više mana, uživanje koje ona donosi takođe. Drugim rečima u Platonovoj državi može da se koristi samo izmenjeno očišćeno izdanje Homera i drugih pesnika – ističe Radovanović.

Ovakvi događaji organizuju se svake godine početkom decembra i okupljaju veliki broj zainteresovanih. Naredna tribina zakazana je za ponedeljak, 4. decembar, pod nazivom „Dostojevski i McDonalds u književnosti“ tokom koje će govoriti Prof. dr Venko Andonovski, makedonski pisac.

J. S.