Trajal na 130. godišnjicu – želimo da budemo najuspešniji u regionu 

Podsećanjem na početke i davnu 1889. godinu, na uspone i padove, ali i isticanjem ambicije da narednu godinu dočeka kao jedno od najuspešnijih preduzeća u regionu, kruševačka „Trajal korporacija“ obeležila je 130 godina rada. Tim povodom okupila je poslovne partnere, saradnike koji su uz nju stajali kroz dobre, uspešne, ali i teške i neizvesne poslovne godine, te predstavnike brojnih medija koji, takodje, godinama pomno prate dešavanja u preduzeću

Da je fabrika početkom 2014. godine, nakon raskida privatizacije, bila u veoma teškom položaju, sa 100 miliona evra duga, obrtom od 15 miliona evra, izgubljenim dobavljačima i kupcima, bez zaliha gotovih proizvoda i bez sirovima, podestio je generalni direktor Miloš Nenezić, koji je tada, nakon osam godina, ponovo preuzeo rukovodjenje „Trajalom“. 

– Imali smo loš početni položaj, bilo je mnogo otežavajućih okolnosti, ali mi znamo gde idemo, napredujemo, želimo bolje. Oslonili smo se, ne samo na mlade i nove kadrove, već i na razvoj novih linija i pogona, nismo se osvrtali na prošlost – rekao je Nenezić obraćajuči se medijima i zvanicama. 

Napomenuo je da je poslovodstvo u oporavku fabrike koja je praktično bila otpisana, pred uvodjenjem stečaja, imalo podršku države, lokalne samouprave, Bratislava Gašića, medija, Samostalnog sindikata koji je „uspeo da održi radnu disciplinu“. 

– Uspeli smo zahvaljujući timskom radu, slozi, zalaganju radnika. Nastavićemo da razvijamo nove pogone i programe i nadam se da ćemo narednu godišnjicu obeležiti kao jedna od najjačih firmi u regonu. To zavisi samo od nas – poručio je Nenezić.

Na teške godine nakon neuspešne privatizacije, tokom koje je sedam godina fabrikom gazdovala bugarska kompanije Brikel, podsetila je i privremena zastupnica kapitala i predsednica Skupštine „Trajala“ Sonja Veselinović koja je kazala da je preduzeće 2013. godine bilo pred gašenjem te da je, uz podršku lokalne samouprave i Vlade Srbije donet Unapred pripremljen plan reorganizacije.  

– On je usvojen u decembru 2016. godine, primenjuje se od avgusta 2017. godine i on je bio osnova za dalji razvoj. Obaveze fabrike su kroz taj program smanjene sa 100 miliona evra na 20 miliona evra. Istovremeno je preduzeće obnavljalo hale, mašine, vraćalo poverenje dobavljača, kupaca, radilo na razvijanju novih proizvoda. Danas fabrika redovno izmiruje obaveze prema dobavljačima, energentima i zaposlenima kao i obaveze iz UPPR-a – napomenula je ona.

Veselinovićka je navela da su u ovoj godini najveće investicije usmerene na program proizvodnje kompozitnog raketnog goriva, izgradnju pogona za recikliranje opasnog otpada, te dalju modernizacija dva „Trajalova“ hotela na Jastrepcu, odnosno nastavak oživljavanja te planine kao dela društvene odgovornosti, čemu ova kompanija posvećuje posebnu pažnju. 

Predstavnici „Trajala“ su, govoreći o postignutom tokom prethodnih pet godina, napomenuli da su, osim oporavka fabrike radili i na razvoju novih programa te da je jedan od najznačajnijih daljinski automatizovani sistem za protivgradnu zaštitu.  

Stručnjaci Korparacije ali i Republikog hidrometeorološkog zavoda, instutucije koja upravlja kompletnim sistemom protivgradne zaštite, objasnili su da je reč o sistemu koji omogućava da se rakete sa lansirnih rampi jednim pokretom miša daljinski aktiviraju nakon što su dobijeni precizni, digitalni podaci iz radarskih centara. 

– Izgradili smo 15 automatizovanih protivgradnih stanica i sa RHMZO potpisali  ugovor za opremanje radarskog centra Valjevo. Mišljenje RHMZO o tome je da je vreme reagovanja gotovo trenutno, da nema kašnjenja zbog vremena koje je potrebno strelcu da dodje do stanice, nema izbacivanja lansirnih stanica iz dejstva – kazao je Nenad Isailović, direktor Fabrike zaštitnih sredstava, navodeći da je u toku ove sezone taj radarski centar ispalio najviše raketa od svih centara u Srbiji te da je šteta od grada najmanja upravo u tom kraju.

Direktor RHMZO Jugoslav Nikolić, potvrdio je da su rezultati sa tog radarskog centra izuzetni te da taj sistem predstavlja „kvalitativan skok u operativnom sporovodjenju odbrane od grada“. 

Medijima i poslovnim partnerima predstavljene su i performanse vozila za pumpanje eksploziva, prvog takve vrste na ovim prostorima, koje je nabavila „Trajal korporacija“. 

– Vozilo je urađeno tako da se izbegava svaka mogućnost greške radnika jer u svakom trenutku pumpanja meri protok komponenata i zaustavlja se u slučaju promene parametara – kazao je direktor sektora pirotehnike, Igor Blagojević. Napomenuo je da „Trajal“ tesno saradjuje sa Vojno tehničkim institutom  te da je trenutno u fazi razvoja više projekata za potrebe Vojske Srbije. 

Da poslovodstvo Korporacije posebnu pažnju posvećuje razvoju napomenula je Miona Stanojević, iz sektor razvoja eksploziva, kazavši da je „Trajal“ lider u proizvodnji eksploziva u regionu, ali da je ambicija da bude svetski lider. 

Inače, proizvodnja baruta upravo je i bila prva delatnost kojom se ovo preduzeće bavilo. Kamen temeljac je za tadašnju kruševačku barutanu položen je 1889. godine, po ukazu kralja Milana. Ona je u prvoj godini rada proizvela 37 tona crnog baruta. Razvijala se od barutane, preko Vojno tehničkog zavoda Obilićevo, nastalog izmedju dva svestka rata, potom društvenog preduzeća „Miloje Zakić“,  do „Trajala“, krajem prošlog veka. 

Rušena je u oba rata, krajem 20. veka umalo je uništena nedomaćinskim odnosom poslovodstva i nenamenskim trošenjem sredstava. Slično je prošla i tokom privatizacije u prvoj deceniji ovog veka. Dva puta se podigla iz ruševina i dva puta „izvukla“ iz pretećeg stečaja. 

Jubilej, 130. godina, obeležila je i desetominutnim vatrometom nad svojim hotelima i avantura parkom na Jastrepcu, uz informaciju da je čak i kineska Nova godina ove godine u Beogradu obeležena uz „Trajalov“ vatromet, iako se Kinezi smatraju neprokosnovenima u proizvodnji tog pirotehničkog sredstva. 

J.B.