Tetoviranje nekad i sad: Od „uspomene iz JNA“ do pravih umetničkih dela

Nekada odraz bunta, često samo i kao uspomena iz JNA, a danas moda za sve generacije. Tetovaže odavno nisu tabu i neretko su pravo umetničko delo na koži. I dok za neke samo estetski čin, za druge su intimni pečat. O umetnosti tetoviranja i tome što bi trebalo da znate pre nego što odlučite da iscrtate svoje telo, za portal KruševacGrad govori Negovan Petrović, tatu majstor koji se ovim poslom bavi pune dve decenije. On otkriva i zanimljivo zapažanje kada je u pitanju tetoviranje imena intimnih partnera.

Od jednostavnog natpisa „Uspomena iz JNA“, preko probodenog srca uz ime neke Zorice, Vesne, Milene, pa do nekih znakova koji bi valjda trebalo da pokažu da ste drugačiji, u jednom trenutku prešlo se na ruže, krune, verske motive… Nekada tako, a danas originalni motivi čije iscrtavanje zahteva veliko umeće, ali i maštovitost. One koje nikada ne izlaze iz mode, a nisu zahtevne za rad, jesu inicijali i imena dragih ljudi, važni datumi.

–Ljudi često tetoviraju slova ili motive koji im znače, datume rođenja i imena dece, ime partnera…Što se ostalih motiva tiče, oni su danas dosta ozbiljniji i originalniji, u odnosu na raniji period kada su ljudi dosta kopirali jedni druge – kaže tattoo majstor Negovan.

Potvrđuje da ima originalnih i krajnje neobičnih tetovaža, da su neke zaista prava mala umetnička dela. Kada je reč o onim neobičnim kao i o tome gde, ko i kakvu tetovažu ima, to je nešto što kao tattoo majstor ne želi da otkriva jer je to, kako objašnjava, intimna stvar. Činjenica je svakako da tetovaža ima na svim delovima tela, kao i da je svakome dozvoljeno da na svoje telo iscrta šta i koliko želi.

Bez obzira da li ste u tattoo studio došli samo da biste ulepšali deo tela ili možda izrazili neki stav ili emociju, ono što morate znati je da je veoma važno izabrati motive zbog kojih se kasnije nećete pokajati.

Imena ljubavnih partnera je nešto što mlađe generacije često tetoviraju. Neretko kasnije zažale, te požele da takve te tetovaže modifikuju.

–Svako ko uradi tetovažu treba da bude svestan da je to nešto što ostaje na koži celog života i zato treba dobro promisliti šta se tetovira. Savet je da se ne rade imena intimnih partnera. Moje dugogodišnje iskustvo je da takve tetovaže često budu baksuzne, u smislu prekida ljubavne veze sa osobom čije ime se tetovira. Nije pravilo, ali se toliko često dešava da sam počeo da verujem da nečega tu ima – krajnje ozbiljno savetuje naš sagovornik, iako smo u prvi mah pomislili da se šali.

Negovan kaže da tetoviranje odavno nema veze sa godinama, polom, društvenim statusom, profesijom…Tetoviraju se svi, od pekara do lekara, od tinejdžera do ljudi trećeg doba.

–Podjednako je muškaraca i žena, s tim što žene većinom rade slova ili neke sitnije detalje, dok se muškarci mahom odlučuju za veće tetovaže. Najmlađa musterija do sada imala je 16 godina, mada to izbegavam i tada radim isključivo uz prisustvo roditelja. Najstarija mušterija koju sam imao do sada je je bio je jedan sedamdesetogodišnjak. Sve u svemu, razliciti profili ljudi dolaze – kaže on.

Dok većina dolazi sa jasnom idejom šta žele da tetoviraju, određeni broj mušterija nema jasnu viziju šta želi, pa rado prihvata sugestiju tattoo majstora.

–Mušterije uglavnim dođu sa idejom, ali se dešava da to što su oni zamislili nije baš izvodljivo, bude tu i nekih glupih ideja ili lošeg dizajna. Uz malo veću korekciju, tada napravimo nešto mnogo bolje, što se njima na kraju i više svidi od prvobitne ideje – ističe naš sagovornik, te dodaje da se dešavalo, doduše retko, i da odbije da uradi neku tetovažu.

Iz nekog razloga, retki su oni koji ostaju na jednoj tetovaži.

–Većina kada dođe ima ideju da uradi jednu tetovažu, ali se obično na tome ne završi. Ne prođe mnogo vremena, požele novu tetovažu, pa onda još jednu…I tako završe sa dosta tetovaža. Šta je razlog, ne znam– kaže on.

Navodi i da tetoviranje nije bezbolno, ali da je želja da se ima tetovaža jača od fizičke boli.

–Generalno, prednji torzo boli, rebra definitivno najviše, ali svakako je to nešto što se izdrži. Važno je da čovek na tetoviranje dođe naspavan, odmoran, da nije mamuran i onda je sve lakše – savetuje tattoo majstor.

Ipak, ono što je najvažnije kada je tetoviranje u pitanju je profesionalna i bezbedna oprema. To je nešto što se danas podrazumeva i isključivo se koristi pribor za jednokratnu upotrebu, za razliku od nekih ranijih vremena kada su tetovaže znale biti „krivac“ za razne upale, ređe i infektivne bolesti. Takođe, neophodno je pridržavati se saveta u vezi sa održavanejm tetovaže neposredno posle tetoviranja, kako ne bi došlo do komplikacija.

–Zdravstvena bezbednost u tattoo studiju je, po mom mišljenju, nešto što je najbitnije. Što se tiče perioda nakon tetoviranja, mlađi ponekad znaju da se ne pridržavaju saveta, u smislu da ne održavaju tetovažu kako treba i da već treći dan, na primer, dan odu na bazen, pa im se rana upali od sunca– savetuje naš sagovornik, uz napomenu da leti inače treba biti oprezniji kada su tetovaže u pitanju.

Negovan se tetoviranjem bavi već dve decenije. Prvu tetovažu uradio je 2002. godine, kada je oprema bila mnogo lošija i ne toliko zdravstevno bezbedna kao danas.

Kaže da se ljubav prema crtanju kod njega rodila još dok je bio dete, te da ga je još tada fascinirao tuš koji može da izvuče lepu, tanku liniju. Prve korake napravio je u svetu stripa, sve dok od jednog starog majstora iz Beograda nije kupio prvu mašinu za tetoviranje koja je danas samo eksponat koji ga podseća na početak. Ono što je ostalo iz prošlih vremena, je ljubav prema crno belim tetovažama. Radi on i ove u boji, ali mu se, priznaje, one manje dopadaju.

Na kraju, valja podsetiti i na to da je istorija tetoviranja stara koliko i čovečanstvo, da su  još u kamenom dobu pećinski ljudi crtali po svojim telima. Kroz godine i vekove, simbolika tetoviranja se menjala, od obrednih, preko plemićkih, do identifikacionih, kaznenih ili terapijskih, pa sve do dekorativnih, kako se sada na ovu vrstu umetnosti gleda.

Određen broj ljudi i danas ima otpor prema tetoviranim osobama, pa su one neretko i diskriminisani i to uglavnom prilikom traženja posla. Na sreću, toga je sve manje. Ni tetovaže kao ni odelo ne čine čoveka, ali svakako jesu neki njegov lični pečat.

Jovana Pavlović