Stomačni problemi leti: Kad mikroorganizmi vrebaju iz hrane

U letnjim mesecima, stomačni problemi postaju učestala pojava, uglavnom zbog prisustva mikroorganizama kao što su virusi, bakterije i njihovi toksini u kontaminiranoj hrani i namirnicama, najčešće životinjskog porekla. Bakterijska trovanja hranom evidentiraju se u Zavodu za javno zdravlje, a ove godine zabeležena su 22 pojedinačna slučaja, dok epidemija nije bilo. Najčešći uzročnici trovanja hranom su bakterije Salmonella, Campylobacter i Staphylococcus, kao i virusi Rotavirus, Norovirus i Astrovirus. Pošto u kliničkoj slici nema značajnih razlika između crevne infekcije i trovanja hranom, ovi sindromi često se nazivaju „dijarealnim“. Dr Tijana Pejčić, zaposlena na infektivnom odeljenju ovdašnje Opšte bolnice, sa kojom smo razgovarali na ovu temu, ističe važnost brze dijagnoze i adekvatnog lečenja, naglašavajući simptome koje treba slediti kao što su povišena temperatura, mučnina, povraćanje i dijareja. Preventivne mere kao što su pravilno skladištenje hrane, termička obrada i održavanje lične higijene ključne su u smanjenju rizika od stomačnih problema tokom leta.

Piše: Marija Janković

Simptomi crevnih infekcija i trovanja

– Trenutno u Infektološkoj ambulanti najveći broj pacijenata se javlja zbog učestalih stolica, mučnine i povraćanja,povišene telesne temperature. U samoj kliničkoj slici nema bitnijih razlika između trovanja hranom i stomačnih virusa, zajedno se jednim imenom nazivaju dijarealni sindrom.  U letnjim mesecima trovanje hranom najčešće izaziva Stafilokok. Tegobe nastaju naglo, najčešće nekoliko sati nakon uzimanja zagađene hrane i obično nije praćeno povišenom telesnom temperaturom, dok virusi najčešće daju povišenu telesne temperaturu. Visoku telesnu temeraturu daju i bakterije Salmonella i Campylobacter. Listerija takođe može dati tešku kliničku sliku koja ide čak do meningitisa. Poznati su slučajevi trovanja u svetu zbog zalivanja neispravnom vodom-kaže dr Tijana Pejčić za novine Grad.

Najčešći simptomi su stomačih tegoba su povišena telesna temperatura, malaksalost, učestale kašaste ili vodenaste stolice, tenezmi, bolovi i grčevi u stomaku, mučnina i povraćnje.

Kod ovakvih stanja klinička slika se može zakomplikovati.

-Usled obilnih, učestalih stolica i povraćanja može doći do dehidratacije, teške malaksalosti, pada krvnog pritiska, ubrzane srčane radnje i poremećaja elektrolita.

Na osnovu kliničke slike, ali i laboratorijskih analiza doktori utvrđuju šta je uzročnik tegoba.

– Stomačni virusi se dijagnostikuju antigenskim testovima u mikrobiološkim laboratorijama, a uzorak predstavlja stolica. Antigeni predstavljaju delove virusa koji se mogu detektovati  u stolici, dok bakterije dijagnostikujemo drugačijom metodom koja se naziva koprokultura.

Važnost rehidratacije

Najbitniji postupak u lečenju stomačnih tegoba je rehidratacija, odnosno nadoknada vode i elektrolita, kao i promena načina ishrane.

-Važnu ulogu imaju i probiotici kako bi se obnovila crevna mikroflora-dobre bakterije. U slučajevima izražene mučnine i  povraćanja mogu se uvesti lekovi koji to sprečavaju – antiemetici, a kod izražene dijareje – antidijaroici. Ukoliko su uzročnici bakterije antibiotici. Takođe dok se ne isključi akutno hirurško oboljenje treba izbegavati analgetike, lekove protiv bolova, kako ne bismo maskirali kliničku sliku. Najznačajniji postupak u lečenju ovakvih stanja je rehidratacija sa ciljem sprečavanja gubitka tečnosti i elektrolita-ističe ova doktorka.

Pod povećanim rizikom su: novorođenčad, deca predškolskog uzrasta, starija populacija i osobe obolele od hroničnih bolesti zato što kod njih postoji povišen rizik od dehidratacije i poremećaja elektrolita ili pogoršanja hronične bolesti.

Najčešće kontaminirana hrana su mleko, jaja, majonez, mleveno meso, sladoled, puding, pirinač. Takođe mogu biti kontaminirane i sirove namirnice. Tokom putovanja preporučuju se dodatne mere opreza.

-Putnički proliv označava akutni dijarealni sindrom koji se javlja kod jedne trećine putnika tokom prve nedelje putovanja ili neposredno po povratku kući. Pojava ovog sindroma češća je prilikom putovanja u tropske krajeve – Afrika, Srednji istok, Azija. Zemlje južne Evrope i Mediterana imaju niži rizik. Ove infekcije se uglavnom dobijaju konzumiranjem lokalne hrane, termički neobrađenog povrća, mesa i morskih plodova. Prevencija se zasniva na izbegavanju hrane sumnjivog kvaliteta, vode i napitaka, poštovanju mera lične higijene, preventivnoj upotrebi određenih antibiotika  i eventualnoj vakcinaciji-savetuje dr Tijana Pejčić.

ZZJZ: Kako rukovati hranom u letnjim mesecima

Ove godine zabeležena su 22 izolovana slučaja bakterijskog trovanja hranom u Rasinskom okrugu, ali nije bilo epidemijske pojave. Podaci su Zavoda za javno zdravlje. Od ukupnog broja obolelih, čak 20 je bilo iz Kruševca.

-Od bakterijskih trovanja zabeleženo je 13 slučajeva trovanjem kampilo bakterijom, koja se najčešće nalazi u mesnim prerađevinama od živinskog mesa, jedno trovanje šigelom i 8 trovanja salmonelom, koja se najčešće nalazi u nedovoljno dobro termički obrađenim jajima-kaže epidemiološkinja kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, doktorka Mirjana Avramović.

Prošle godine zabeleženo je 48 slučajeva trovanja hranom, od čega je 33 pacijenta iz Kruševca, a 15 iz drugih opština, najčeće zbog salmonele. Epidemije se najčešće javljaju na mestima gde se više osoba jede kontaminiranu hranu, kao što su brze hrane, restorani, poslastičarnice, ali dešavaju se i u kućnim uslovima.

-Prošle godine smo imali jednu porodičnu epidemiju u letnjem periodu, gde je petoro članova porodice imalo simptome trovanja hranom nakon što su pojeli mleveno meso za pripremanje ručka. Velika epidemija salmoneloze zabeležena je sredinom jula 2022. u Trsteniku u objektu za brzu hranu, gde su se hranili tinejdžeri nakon izlaska u grad. Nakon izlaganja uzročniku obolelo je 21 lice, od čega je četiri hospitalizovano. Svi koji su imali trovanje jeli su određenu vrstu sosa koji se pravi kombinacijom sira i majoneza. U tom objektu mi nismo našli uzorak tog sosa, verovatno je bio u potpunosti utrošen, tako da nismo dokazali da je u njemu salmonela, ali u stolicama svih obolelih je bila salmonela istih sero-tipova, iz tri različite laboratorije, a sve su ukazivale na zajednički izvor. Sanitarna i veterinarska inspekcija su izlazile na teren i tu su sve mere preduzete kako bi se zaustavila epidemija, pojedine namirnice su uništene, a urađena je i dezinfekcija.

Informacije o broju pacijenata koji su imali trovanje, redovno se evidentiraju, sve osobe koje sumnjaju da imaju trovanje trebalo bi da se jave najpre svom lekaru, a potom će biti upućene na odgovarajuća testiranja i terapiju.

-U slučaju da neko sumnja da ima trovanje hranom može da se javi epidemiološkoj službi i da podatke o tome ko se još trovao, mi tada radimo anketu i naložimo da sve osobe daju stolicu na pregled, kao i podatke gde su se hranili da vidimo da li ih nešto povezuje. Ukoliko utvrdimo da postoji veza, onda obaveštavamo sanitarnu inspekciju i dolazimo zajedno na teren i sa veterinarskom i poljoprivrednom inspekcijom, ukoliko se sumnja na neku konkretnu namirnicu-objašnjava Avramovićka.

Najvažnije je preduzeti sve mere opreza kako do trovanja hranom ne bi došlo. Potrebno je namirnice dobro oprati i termički obraditi, osoba koja radi sa hranom treba da koristi čiste daske, radne površine i da ima čiste ruke. Hranu treba čuvati daleko od glodara i insekata. Namirnice životinjskog porekla treba kupovati sa deklaracijom, a svaka treba da stoji u rashladnom uređaju, i to samo u objektima koji su pod sanitarnim nadzorom. Uvek treba proveriti i da li je namirnica u važećem roku upotrebe i treba birati neoštećene namirnice. Tokom kuvanja važno je ne mešati pripremljene sa živim namirnicama.

-Nakon kuvanja hrana koja se odmah ne konzumira, treba odmah da se rashladi – sud na sud, a potom da se odloži u frižider, a ne da se hladi na sobnoj temperaturi, jer sve temperature od 4 do 60 stepeni nisu bezbedne za namirnice. Torte i sladole treba brzo servirati i vratiti u frižider, kako se ne bi ukvarili. Ono što se čuva u ostavama mora da bude u mračnoj prostoriji, dobro zatvorena kako je ni bi kontaminirali glodari i insekti. Zamrznuto meso ne treba razleđivati na sobnoj temperaturi, već na temperaturi frižidera, a hranu uvek treba podgrevati do ključanja i dobro promešati.

Rizične amirnice koje ne treba ni jedan dan da stoje u fižideru, već da se odmah pripreme za jelo su iznutrice, ribe, morski plodovi, mlevena mesa. Ako se za pripremanje hrane koriste led i voda iz objekata koji nisu pod nadzorom ZZJZ, takođe mogu biti uzročnici trovanja.

Foto: Pixabay