Stabilno tržište ključ uspešne proizvodnje

Meštani Karanovca,  varvarinskog sela sa manje od 280 stanovnika, uglavnom žive od poljoprivrede. Do pre nekoliko godina pretežno su se bavili stočarstvom, dok su danas  većinom preorijentisani na voćarstvo. Jedan od uspešnijih poljoprivrednika u ovom kraju, Dragan Matić, kaže da ozbiljna  voćarska proizvodnja podrazumeva težak rad i velika materijalna ulaganja. Od ovog posla, kako ističe, moglo bi mnogo bolje da se živi  kada bi bilo manje problema sa plasmanom i naplatom robe

Već  deceniju i po petočlana porodica Matić živi isključivo od poljoprivrede. Do nedavno veliki stočni fond  sveli su na manju farmu sa pet bikova, 15 ovaca i nekoliko svinja koje uzgajaju za sopstvene potrebe. Poslednjih godina preorijentisali su se na voćarstvo, konkretno na proizvodnju grožđa, jagoda i kupina koje uzgajaju na površini od dva i po hektara.  Kukuruz i pšenicu nastavili su da seju, ali u znatno manjoj meri u odnosu na period kada im je stočarstvo bilo osnovna delatnost.

– Stočarstvom smo se bavili godinama, imamo sve potrebne objekte, zemlju, mašine i znanje za gajenje krupne stoke, ali smo kao i većina meštana ovog kraja od tog posla odustali.  Zbog nestabilne cene stoke, niske otkupna cena mleka, ali i skupe stočne hrane, stočarstvo se u ovom trenutku ne isplati – objašnjavačetrdesetpetogodišnji Dragan Matić, nosilac ovog poljoprivrednog gazdinstva, naglašavajući da bi se njegova porodica, kao i većina meštana ovog kraja,  vratila na stočarstvo ukoliko bi država dala adekvatne podsticajne mere.

Matići se danas uspešno bave proizvodnjom jagoda, kupina i grožđa, a u rad je uključena cela porodica, od najmađih do najstarijih članova.  Za sada, pod vinogradom i jagodama imaju po jedan hektar, a kupinu gaje na 50 ari. Prema rečima Dragana Matića, ovakav obim proizvodnje, pored velikih materijalnih ulaganja,  iziskuje i veliki trud i težak rad.

– Da biste se ozbiljnije bavili vinogradarstvom, potrebna su velika ulaganja. Za nov vinograd sa svim pratećim elementima, treba uložiti od osam do dvanaest hiljada evra. Uz adekvatno zemljište, što je i početni uslov da bi uopšte mogli da razmišljate o podizanju vinograda,  morate imati i odgovarajuću mehanizaciju-traktor, prskalice, podrivače… Takođe, na hektar vinograda treba uložiti i do 170 hiljada dinara za oko 16 vrsta zaštitara – kaže Dragan u čijim vinogardima se gaji više  vrsta konzumnog grožđa koje sazreva u razmaku od 15-tak dana, pa je za  njegovo branje, uz članove domaćinstva koji su aktivno uključeni, često neophodno i angažovanje dodatne radne snage.

Uz oko 20 tona grožđa, u ovom seoskom domaćinstvu godišnje se proizvede i do vagon i po jagoda koje se sade na otvorenom, na foliji, a navodnjavaju  po sistemu „kap po kap”.

– Pored  odgovarajuće parcele i elemenata za navodnjavanje, za proizvodnju jagoda podjednako je važno  obezbediti i dobru prehranu i kvalitetan bezvirusni sadni materijal. Ukoliko ispunite sve ove uslove, uložena sredstva mogu se povratiti brže nego kod ostalih voćnih vrsta – objašnjava Dragan.

Ne računajući moguće  vremenske neprilike, kao ključni  problem u proizvodnji ovog jagodičastog voća,  Matić navodi nestabilno tržište.

– Dešava se da za samo tri dana cena jagode padne za preko 70 odsto, pa da dnevno  izgubimo i do 50.000 dinara. Tržište nam nije zagarantovano, a dobru cenu uglavnom dobijemo onda  kada u nekoj susednoj zemlji vremenske neprilike unište rod- kaže on, naglašavajući da uz je drastično variranje  cena, problem u proizvodnji ovog jagodičastog voća i izuzetno loša naplata.

Pored grožđa i jagoda, Matići uzgajaju i kupine, na površini od 50 ari. Za uzgajanje ove kulture takođe  je važna puna primena agrotehničkih mera, gde uz dobre meteorološke prilike kupina može biti rentabilna. Kao i sa ostalim kulturama koje uzgajaju, problem sa kupinama je takođe nestabilno tržište.

– Veći deo  onoga što proizvedemo plasiramo na rusko tržište,  ostatak na domaće. Otkupne cene za potrebe našeg i inostranih tržišta se dosta  razlikuju, u korist stranog tržišta. Zajednički problem je loša naplata, gde hladnjače prema nama imaju velika dugovanja– kaže Dragan Matić.

Iako žive isključivo od poljoprivrede, Matići nikada nisu koristili ni državne ni subvencije koje daje lokalna zajednica.

– Za IPARD fondove mi smo sitni proizvođači, a što se tiče subvencija koje daje lokalna zajednica i resorno ministarstvo, mislim da je generalno problem što mi kao poljoprivredni proizvođači još uvek nismo dovoljno informisani o uslovima korišćenja tih olakšica– kaže Matić.

Prema njegovim  rečima, meštane Karanovca muči i to što nemaju svoju zadrugu.

– Nedostatak zadruga je  problem sa kojim se suočava veliki broj sela na teritoriji Srbije. Udruživanje bi doprinelo većoj proizvodnji i boljem plasmanu robe, samim tim i boljem životu,  posebno u onim selima gde većina meštana živi isključivo od poljoprivrede–  navodi on, dodajući da  hladnjača koja je u Karanovcu radila do 2015. godine, upošljavala šezdesetak radnika i izvozila kupine za Holandiju i Nemačku, danas radi sa malim kapacitetom, ali da i to malo  meštanima puno znači.

Iako  budućnost svoje porodice vidi u ovom selu i planira da nastavi  da se bavi poljoprivredom , Matić smatra da je takav život više nego skroman. Kaže da se do 2.000-te godine moglo sasvim lepo živeti od ovog posla, ali da se sada, posebno u poslednjih deset godina, sve svelo na puko preživljavanje.

– Uložite veliki trud i veliki novac da biste došli do finalnog proizvoda, a onda ili nemate gde to da plasirate ili  ne možete da naplatite ono što se isporučili. Sve dok se to ne promeni, mladi će nastaviti da odlaze sa sela- zaključuje Dragan Matić, jedan od viđenijih domaćina  u varvarinskom kraju, ujedno i predsednik Saveta mesne zajednice Karanovac.