Spoljnotrgovinska razmena Okruga u prvom kvartalu – značajan rast razmene, uz deficit

Privreda Rasinskog okruga je u prvom kvartalu imala rast izvoza za skoro 30 odsto, dok je uvoz veći za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno je, nakon nekoliko godina, zabeležen deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni

U prva četiri meseca privrednici sa područja Rasinskog okruga izvezli su robu u vrednosti od 67,18 miliona dolara što je u odnosu na isti period prošle godine povećanje od 29,2 odsto. Ukupan uvoz iznosi 68,95 miliona dolara i povećan je za 49,5 odsto. To su podaci koje je saopštila kruševačka Regionalna privredna komora. To znači da je u period januar – april u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren deficit od 1,76 miliona dolara, odnosno da je pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosila 97,4 odsto.

Aleksandra Aleksić iz Regionalne privredne komore kaže da se u Rasinskom okrugu za prva četiri meseca oseća pozitivan trend, jer je izvoz porastao skoto za trećinu. Rast uvoza za skoro polovinu objašnjava rastom proizvodnje i potencijalu za rast proizvodnje u narednom period. -U svakom slučaju treba pratiti trend proizvodnje, jer je u pitanju samo 4 meseca, a prava slika se može videti tek posle 6 meseci – kazala je ona.

Ovdašnji privrednici su najviše izvozili u Veliku Britaniju, gde je plasirana roba u vrednosti od 9,2 miliona dolara, te u Nemačku i Rusku Federaciju po oko 6,4 miliona dolara. Najveći deo izvoza činile su gume automobilske i traktorske, artiljerisko oružje, palete od drveta, drveni nameštaj, maline, jabuke, sadnice, voda, kupine, crna vina. Najznačajniji izvoznici bili su “Kuper tajer”, “Vino @upa”, PPT Namenska, Fru Kom Plus Varvarin, Voće Produkt Brus, “Trajal”, “Kolarević” Pojate, Botunjac Frut Orašje, Meeks Kruševac, PPT Petoletka.

Istovremeno najviše se uvozilo iz Rusije, u vrednosti od 14,9 miliona dolara, potom Nemačke 7,5 miliona dolara i Kine 4,7 miliona dolara.

Podaci pokazuju i da se više od polovine izvoza iz Rasinskog regiona plasira na tržišta zemalja Evropske unije, dok se na tržište bivše Jugoslavije isporuči 20 odsto.