+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Slobodište kao nepresušna inspiracija 

Slobodište kao nepresušna inspiracija 

Ponovna spoznaja koliko su Svečanosti slobode i programi koji su se u okviru njih svojevremeno izvodili na Slobodištu duboko ukorenjene u svest Kruševljanki i Kruševljana verovatno je jedina dobrobit koju je korona virus doneo. Naime, na veliki odjek u javnosti naišla je vest da će Kruševačko pozorište kraj sezone, zbog mera zaštite od korona virusa, odigrati na otvorenom, na sceni na Slobodištu, na mestu koje je od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa do devedesetih dočekivalo najznačajnije kulturne poslenike i pozorišne ansamble tadašnje Jugoslàvije

Nekoliko meseci nismo radili i želeli smo da na kraju sezone zaigramo pred publikom. Scena na Slobodištu je idealna za to jer je naši građani vole. Osim toga, tu je najveći prostor, glumci mogu bezbedno da igraju, a ljudi da budu na odgovarajućoj udaljenosti jedni od drugih. To je, takođe, deo Vidovdanskog programa, a pred publikom su predstave sa našeg repertoara koje mogu da se prilagode izvođenju na otvorenom – kaže za novine GRAD Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.

Plan je  da se tradicija igranja na Slobodištu obnovi.

Generalno postoji ideja da se nastavi tradicija igranja na Slobodištu, ali treba razmisliti o terminua jer je jun vremenski nestabilan, što je nezgodno pogotovu za gostujuće predstave. Nekada su svečanosti počinjale na Vidovdan i ulazile u jul, kada su vremenske prilike bolje – napominje Nedić podsećajući da je Kruševačko pozorište na Slobodištu poslednji put igralo pre četiri godine, 2016. „Valjevsku bolnicu“, u okviru obeležavanja Vidovdana.

Podsećanje   

Upravo su se oko Vidovdana, dana kada se 1389. godine odigrala Kosovska bitka, svečanosti “svijale”, ali i manjale tokom decenija, prateći promene društvenih okolonosti. 

Sanja Rutić Vorotović, viši kustos istoričar u kruševačkom Narodnom muzeju, navodi da je Slobodište bilo centralno mesto sedmodnevne svečanosti do devedesetih godina prošlog veka, da bi od tada deo programa bio dislociran u gradsko jezgro te se odvijao u porti crkve Lazarice, zgradi Opštine, na gradskim trgovima, u Narodnom muzeju, Pozorištu, Kulturnom centru. 

Menjao se i vremenski okvir održavanja. Svečanosti slobode su se od nastanka, 1965. godine, do devedesetih godina, odvijale od 28. juna do 7. jula, što je bilo vezano za istorijske događaje, počevši od Kosovske bitka (28. jun 1389.),  preko streljanja stanovništva od strane Nemaca (29. jun1943.), Dana boraca (4. juli) do Dan ustanka u Srbiji (7. juli 1941). Posle devedesetih, svečanosti se organizuju tokom juna završavajući se na Vidovdan i dobijaju naziv Vidovdanske svečanosti. Ideja o iskazivanju ostaje ista, ali se izmešta u drugo vreme događanja kada se svečanosti odigravaju, na praznik Vidovdan, koji ponovo dobija značaj kultnog praznika grada –– navodi ona.

Memorijalni kompleks – spomen park Slobodište nastao šezdesetih godina prošlog veka, po ideji književnika Dobrice Ćosića i projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića napravljen je, podseća ona, na padinama Bagdale, neposredno uz zgradu zatvora i  strelišta, mesta streljanja na stotine talaca pripadnika četničkog i partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu iz Kruševca i okoline. Navodi da se osnovna ideja tako koncipiranog memorijalnog kompleksa (spomenik i svečanosti) zasnivala na svečanom i ritualnom odavanju pošte, kao vidu kolektivnog sećanja, koja se vremenom proširila na antitezu smrti – za život i stvaralaštvo.

Mnogi Kruševljani pamte te junske dane u kojima su se nakon polaganja venaca na spomenik Kosovskim junacima formirale povorke, odlazilo na Slobodište, polagalo cveće na spomen – ploču ispred Kapije sunca. Sledilo je paljenje vatre na žrtvenicima, te čitanjem Povelje živih, autora Dobrice ]osića. . 

Čitava koncepcija programskih sadržaja vezanih za Slobodište, nastala u socijalističko-komunističkom periodu, menja se od devedesetih godina prošlog veka, da bi od 2001. godine u vremenu političkih i ideoloških promena u Srbiji, dobila jasnije profilisano obličje. Ideja o iskazivanju ostaje ista, ali se izmešta u drugo vreme događanja kada se svečanosti odigravaju, na praznik Vidovdan, koji ponovo dobija značaj kultnog praznika grada. Komunikacijska uloga Slobodišta samo naizgled ima druge nivoe, jer jedan  kult  zamenjuje drugi: umesto Dana ustanka i Dana borca, sada se slavi Vidovdan. Kompleks Slobodište je ostao kao svedok vremena o prelamanju društva u Srbiji na početku novog veka, ideologije, načina na kojima se u tom procesu izgrađuju vrednosni sistemi – zaključuje Sanja Rutić Vorotović, viši kustos istoričar u kruševačkom Narodnom muzeju. 

Revija „Pod ovim nebom“

Pozorišnu reviju “Pod ovim nebom” 19. juna otvarila je predstava “Kako vam drago”, a 26. juna igra “Olivera, kći Miličina”.  Za 27. jun planirana je “Vilinska kočija”. Revija se završava 3. jula predstavom “Familija, čin III, scena 14”. Naknadno će biti saopšten termin za predstavu “Zvonar bogorodične crkve” koja zbog lošeg vremena nije odigrana 15. juna.  Sve predstave počinju u 21 sat. U Pozorištu napominju da do izmena u terminima može doći usled pogoršanja zdavstvene situacije ili nepovoljnih vremenskih uslova, o čemu će publika biti blagovremeno obaveštena.

Program prvih svečanosti

Na Slobodištu je na prvim Svečanostima slobode 1965. godine 28. juna održano Paljenje vatri prometejskih i partizanskih, a umetnički rukovodilac je bio  Uroš Glovacki. Naredne večeri na programu je bila Poezija slobode, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta prema scenariju i režiji Mate Miloševića. Jugoslovensko dramsko pozorište je 30. juna igralo po tekstu Dobrice ]osića “Otkriće”, u režiji Mate Miloševića i Predraga Bajčetića. Koncert hora KUD-a “Branko Krsmanović” održan je 3. jula, a naredne večeri su na Slobodištu Devetu simfoniju izvodili Beogradska filharmonija i hor Doma JNA.  

Šta misle sugrađani?

Objave o vraćanju predstava na Slobodište izazvale su brojne pozitivne reakcije na fejsbuk stranici naše redakcije (krusevacgrad), a prenosimo vam nekoliko komentara naših pratilaca.

– U početku su postojala dva, tri reda klupa za zvanice, a narod je sedeo po travi koju smo mi srednjoškolci donosili nasečenu na kocke i ređali preko utabane zemlje – sećanje je jedne od naših čitateljki. Druga navodi da je bilo mnogo mesta za sedenje, da su postojali prolazi kao na stadionu, ali da su, s obzirom na to da je posećenost bila ogromna, mnogi morali da stoje na obodu amfiteatra. Onda je , dodaje, “nastalo neko drugo vreme, neke druge odluke i sve je nestajalo i u jednom trenutku sve je nestalo”.  Jedna sugrađanka piše da je “lepo bila, a sada se pripoveda”.

– Dobro je da imamo makar čega da se sećamo. Ko bi podnosio ovu surovu stvarnost, da nemamo uspomena – pita se ona.

J.B.

Ponovna spoznaja koliko su Svečanosti slobode i programi koji su se u okviru njih svojevremeno izvodili na Slobodištu duboko ukorenjene u svest Kruševljanki i Kruševljana verovatno je jedina dobrobit koju je korona virus doneo. Naime, na veliki odjek u javnosti naišla je vest da će Kruševačko pozorište kraj sezone, zbog mera zaštite od korona virusa, odigrati na otvorenom, na sceni na Slobodištu, na mestu koje je od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa do devedesetih dočekivalo najznačajnije kulturne poslenike i pozorišne ansamble tadašnje Jugoslàvije - Nekoliko meseci nismo radili i želeli smo da na kraju sezone zaigramo pred publikom. Scena…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Đaci, konobari i kuvari, praksu stiču na Jastrepcu

Predstavnici Hemijsko – tehnološke škole i “Trajal korporacije” potpisali su ugovor o dualnom obrazovanju po kome će 18 đaka, koji ...

U delu Okruga raste broj obolelih

U delu Okruga raste broj oboleliBroj potvrđenih slučajeva korone raste u Kruševcu, Trsteniku i Aleksandrovcu, dok je u ostalim opštinama ...

Paradoks sa platama u komunalnim preduzećima – izazov za novi kolektivni ugovor

Zakon o smanjivanju osnovica za plate u javnom sektoru uz povećanja minimalne cene rada doveli su plate u javnim komunalnim ...

Goran Stevanović: Protiv Spartaka mudro i lukavo!

U 13. kolu Super lige Srbije, Napredak u nedelju dočekuje četvrtoplasirani Subotički Spartak. – Biće to za nas prava provera, ...

Romi u vreme vanrednog stanja – nevidljivi

Ovo je jedan od zaključaka okruglog stola posvećenog diksriminaciji Roma i Romkinja i njenim posledicama. Okrugli sto je održan u ...