Skrining spašava život – otkrivena četiri karcinoma za dva i po meseca

Od 540 mamografija urađenih od februara do polovine aprila, četiri nalaza su pozitivna , osam je visokosuspektnih, dok je za 50 potrebna dopunska dijagnostika. Kod većine bolest je otkrivena na vreme, što pored poštednih operacija, omogućava i brži oporavak, bolji kvalitet života, te manje troškove lečenja. Odziv na skrining udvostručen je u odnosu na prethodni period

Od marta 2104. godine, kada se i krenulo sa organizovanim skriningom u kruševačkom Domu zdravlja, a nakon donošenja Uredbe o nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma dojke, na području Kruševca je za nepune tri godine, zaključno sa januarom ove, urađeno oko 4.500 mamografskih pregleda, te otkriveno 13 karcionoma.

Da je reč o izuzetno lošem odzivu, potvrđuju i podaci Zavoda za javno zdravlje, prema kojima se, od predviđenih i na skrinig pozvanih žena iz ciljne grupe, u prvoj godini odazvalo samo 26,83 odsto, u drugoj tek 19,5 odsto.

U Domu zdravlja ističu da je loš odziv na skrining rezultat nedovoljne svesti građanki o značaju preventivnih pregleda, a da dodatna edukacija žena ipak dovodi do pozitivnih pomaka, potvrđuje i podatak da je od februara do polovine aprila ove godine , urađeno preko 540 mamografija, što je na mesečnom nivou, duplo više nego do sada.

– Strah, stid i nedostatak znanja o značaju skrininga, razlozi su zbog kojih se žene ne odazivaju na preventivne preglede. Kako bi ih dodatno motivisali da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje, intenzivno smo krenuli sa organizovanjem tribina u mesnim zajednicama, seoskim i gradskim, što je dalo značajne rezultate. Za samo dva i po meseca, broj obavljenih skrininga se udvostručio, s tim da je, za razliku od ranijeg perioda, sada masovnost veća kod žena sa sela. Stiče se utisak da je većina njih savladala strah, te da se znatno povećala svest o značaju preventive. To je veliki napredak i nećemo odustati od dalje edukacije žena, sa posebnim akcentom na nekoliko seoskih mesnih zajednica gde još uvek nismo uspeli da animiramo žene da se u većem broju odazovu na skrining –kaže doktora Rada Joksimović Zmejkoski, specijalistkinja radiologije i supervizorka za skrining program prevencije karcinoma dojke za Rasinski okrug.

Prema njenim rečima, od oko 540 odrađenih mamografija u periodu od februara do polovine aprila, četiri nalaza su bila pozitivna, osam je visokosuspektnih, dok je za 50 potrebna dopunska dijagnostika.

– Kod visokosuspektnih, odnosno, sumnjivih nalaza, operacija je neophodna, nakon čega se čeka patohistološka potvrda. Onde gde je potrebna dopunska dijagnostika, u roku od sedam dana radi se ultrazvuk dojke i dopunska mamografska snimanja, a u slučaju pripreme za operaciju i snimanje abdomena i pluća. O tome kada će neka žena biti operisana, odlučuje konzilijum – kaže ona, dodajući da se dopunska dijagnostika radi u Radiološkoj službi Doma zdravlja, te da se time znatno skraćuje put do konačne dijagnoze.

Doktorka Joksimović Zmejkoski ističe i to da jeste evidentan porast obolevanja, ali i da je dobro to što su u poslednja dva i po meseca, bolesti otkrivene na vreme.

– Sreća je što su ti pozitivni nalazi uglavnom otkriveni u fazi kada nije došlo do proširenja bolesti i kada se radi poštedna operacija (cilj takvih operacija je da se očuva figura dojke a da se ne poremeti radikalnost same operacije). Takođe, karcinom otkriven u ranoj fazi omogućava brži oporavak i bolji kvalitet života, ali i manje troškove lečenja i indirektne troškove bolesti što, ako se ima u vidu da je Srbija siromašna zemlja, nije beznačajno – kaže ona.
Govoreći o značaju prevencije i rane

dijagnostike, kao najvažnije ističe to da je mamografija “zlatni standard” za rano otkrivanje karcinoma dojke.

– Mamografija kao neinvazivna metoda pregleda dojki trenutno je jedini način dijagnostike koji može da potvrdi da li žena ima početni tumor ili prekancerozne promene koje se ne moge videti drugim metodama. Ono što je takođe važno, a što kod žena kao posledica neinformisanosti može da izazove dodatni strah, jeste da se ne radi o velikom već o minimalnim dozama zračenja – kaže ona.

Uz podsečanje da su ciljna grupa žene starosti od 50 do 69 godina, da se ciklus ponavlja na dve godine, te da se program može smatrati uspešpnim ukoliko za dve godine skriningom bude obuhvaćeno 75 odsto ciljne populacije, doktorka Joksimović Zmejkoski, ističe da se na pregled moraju javiti i sve ostale žene koje nisu u ovoj starosnoj kategoriji, a imaju određene promene ili genetsku predispoziciju.

– Jednom mesečno bi trebalo obaviti samopregled, a lekaru se obavezno treba javiti ukoliko se “napipava” nešto što do tada nije “napipavalo”, zatim ukoliko dojke nisu simetrične, ako postoji uvlačenje bradavica, sekret iz dojki, promena boje ili izgleda kože na dojci, vidljive izrasline ili uvećanje limfnih čvorova ispod pazuha – upozorava ona, dodajući da prisustvo faktora rizika (genetska predispozicija, stres, rana pojava ciklusa pre 12.godine, kasna menopauza, rađanje posle 30.godine, hormonska terapija, gojaznost, pušenje i fizička neaktivnosti) ne znači da će neko i oboleti od karcinoma dojke.

Do nedavno, Radiološka služba Doma zdravlja radila je samo prepodne, a kako bi se izašlo u susret radno aktivnim sugrađankama, uveden je dvosmenski rad, tako da one koje zbog posla nisu bile u mogućnosti da dođu, od marta to mogu učiniti u popodnevnim časovima.
Ono što je još važnije je da je Radiloška služba u Kruševcu dobila i supervizora za skrining program prevencije karcinoma dojke, a što dodatno skraćuje put do konačne dijagnoze.

– Tri lekara čitaju skrinig mamografije i mogućnost greške svedena je na minimum. Ukoliko se dva mišljenja ne slažu, supervizor donosi odluku o daljoj dijagnostici. Ranije smo nalaze slali u niški Klinički centar i čekali odgovor od mesec do mesec i po dana. Sada više nema čekanja jer se supervizijsko čitanje obavlja ovde – kaže doktorka Joskimović Zmejkoski, načelnica te Službe, ujedno i supervizorka za Rasinki okrug. D.P.