Skrining pregledi uskoro zakonska obaveza?

Ukoliko bude usvojen predlog Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je u Skupštinu stigao početkom  godine, svaki građanin koji se neopravdano ne odazove na skrining preglede, a u međuvremenu se razboli, plaćaće do 35 odsto od pune cene lečenja

Jedna od novina koju će osiguranim licima doneti predlog zakona o zdravstvenom osiguranju koji je stigao pred poslanike, odnosi se na obaveze osiguranika prilikom pozivanja na skrining, te na posledice koje mogu da snose zbog neodazivanja na preventivne preglede.

Kako se navodi u predlogu zakona, “korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu pozivani na skrining preglede a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak, ukoliko se razbole, plaćaće do 35 odsto od pune cene lečenja”.

Kako su ranije medijima objasnili nadležni u resornom ministarstvu, cilj ovakvog predloga nije “kažnjavanje” građana, već podizanje svesti o značaju preventivnih pregleda, pre svega  zbog činjenice da je kod ranog otkrivanja bolesti stopa preživljavanja i izlečenja znatno veća, ali i zbog troškova lečenja koja su drastično veći ukoliko se bolest otkrije u odmakloj fazi.

Da je svest građana o značaju preventivnih pregleda još uvek na niskom nivou, potvrđuju i podaci kruševačkog Zavoda za javno zdravlje. Naime, iako se od strane Doma zdravlja godišnje na skrining pregled pozove i više građana i građanki nego što je to nacionalnim programom predviđeno, odziv je i dalje jako loš.

Naime, u prošlog godini na skrining pregled raka dojke odazvalo se oko 15 odsto od ukupno pozvanih žena iz ciljne  populacije, dok se na skrining raka debelog creva odazvalo manje od deset odsto građana i građanki. Dobar odziv beleži se jedino kod preventivnih pregleda raka grlića materice gde se u prošloj godini na ovaj pregled odazvalo čak 90 odsto pozvanih žena.

Kao razloge za neodazivanje na skrining preglede, pacijenti najčešće navode da se “osećaju dobro, da nemaju nikakve simtome bolesti”, te da “niko u njihovoj porodici nije imao rak i da nema razloga da se proveravaju”. Veliki je procenat i onih koji se plaše  da će im na tim pregledima otkriti bolest, a prisutan je i stid, uglavnom kod starijih žena iz ruralnih sredina pozivanih na skrining raka dojke i raka grlića materice.

Skrinigom  je inače obuhvaćena naizgled zdrava populacija, a cilj ovakvih pregleda je da se bolest otkrije u početnoj i premalignoj fazi, kada su i šanse za izlečenje mnogo veće. Srbija je sa  postepenim uvođenjem skrininga raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva, otpočela 2012. godine.

Od raka dojke u našoj zemlji godišnje umre preko 1.600 žena, oko 600 umre od raka grlića materice, dok od karcinoma debelog creva svake godine umre više od 3.000 muškaraca i žena.