Sindikat reaguje zbog egzodusa medicinara, nadležni uglavnom ćute
Postavljeno: 19.06.2018
Mada zvaničnih podataka o tome koliko je medicinskih radnika iz Kruševca tokom protekle dve do tri godine otišlo u inostranstvo nema, a nadležni o tome nerado govore, utisak javnosti, koji potvrđuju i u ovdašnjem sindikatu zdravstva, je da pacijente neće imati ko kvalitetno da leči, ako se ovako nastavi. Tribinu je vodila Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera
Kruševljanka I. S. je završila Filozofski fakultet. Pre toga je završila srednju medicinsku školu i sada uči nemački kako bi otišla u tu zemlju da radi kao medicinska sestra.
– Ovde ne mogu da nađem posao u struci. I kada bih ga našla ne bih od toga mogla da živim, zato sa budućim suprugom želim da odem u inostranstvo – kaže ova mlada sugrađanka.
Osim nezaposlenih medicinara na odlazak u inostranstvo se odlučuju i medicinski radnici koji imaju posao, mada o tome nerado javno govore. Kurseve nemačkog pohađaju mnogi, a oni koji odlaze obično najpre iskoriste stari i novi odmor, dok vide da li će se i kako snaći. Tek kasnije traže neplaćeno odsustvo ili daju otkaz.
Prema podacima ovdašnjeg Doma zdravlja, u kome je među 487 zaposlenih 398 medicinskih radnika, pet lekara i sestara trenutno koristi neplaćeno odsustvo od šest meseci i to uglavnom iz privatnih razloga, dok je jedan ginekolog dao otkaz.
List GRAD i portal krusevacgrad.rs iz kruševačke Bolnice ni nakon dvadesetak dana i više poziva nisu dobili podatke o tome koliko je medicinara na neplaćenom, a izostao je i komentar poslovodstva o tome da li se suočavamo sa odlivom medicinskog kadra.
Da medicinski radnici iz Kruševca i čitave Srbije masovno odlaze potvrđuje Jovica Vasić, predsednik Okružnog odbora sindikata zaposlenih u zdravstvu Rasina.
– Odlazi nam obučen i kvalitetan kadar. Dolaze nam ljudi sa tržišta rada koji koji tek treba da se obuče. Dešava nam se da potom i oni odu i onda mi služimo kao tranzit i imamo problem u kvalitetu usluge koju pružamo – objašnjava Vasić.
On podseća da je upravo zbog bojazni da ljude više neće imati ko da leči Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nedavno Vladi i ministarstvima finansija, zdravlja i rada uputio zahtev za uvećanje plata zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite.
Sindikat je zatražio da prosečna plata u tim delatnostima bude u visini prosečne potrošačke korpe, a da minimalna plata da prati minimalnu potrošačku korpu. Prosečna potrošačka korpa je oko 70 hiljada dinara, a minimalna oko 36 i po hiljada dinara.
– Trenutno stanje je neodrživo, jer su zaposleni plaćeni ispod svakog nivoa i ukoliko se ne preduzmu radikalne mere, građane neće imati ko da leči, niti da pruža usluge socijalne zaštite – navedeno je u pomenutom zahtevu. U tom sindikatu navode da su u proteklih pet godina plate zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti uvećane nominalno za oko 7 odsto dok je inflacija više od 9 odsto, što znači da su plate zaposlenih su u 2018. godini realno manje u odnosu na one koje su bile pre smanjenja 2014.godine.
– Plata medicinske sestre/tehničara iznosi nešto više od 35.000 dinara, lekara 63.000, administrativnih radnika 28.000, negovateljice 25.000, a čak šest grupa poslova u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nemaju ni minimalnu zaradu – podaci su koje je objavio sindikat uz pitanje da li od njih može da se preživi. Naveli su i da je prosečna plata zaposlenih u zdravstvu 2014.godine bila 45.759 dinara, odnosno viša od republičkog proseka, dok je 2017. godine ona 44.492 dinara i ispod je proseka u Republici.
– Da bi zaradili za prosečnu potrošačku korpu u 2017.godini, zaposleni u zdravstvu su morali da rade više od mesec i po dana, a zaposleni u socijali daleko više – navode u tom sindikatu. Napominju da zaposlene muče i manjak radnika te neodgovarajući uslovi za rad.
– Zaposleni odlaze, jer ne vide perspektivu, niti dugoročan plan za poboljšanje svog radno – pravnog i naročito materijalnog položaja. Čekali smo pet godina, vremena za čekanje više nema! Želimo bolji život, želimo dostojanstven život. Želimo da radimo i pružimo usluge kakve građani zaslužuju – poručuju u Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. J.B.
U Kruševcu na evidenciji nezaposlenih ima 58 lekara, dok je u Rasinkom okrgu među nezaposlenima 511 osoba sa srednjom medicinskom strukom, 124 sa višom te 136 sa diplomom medicinskog, stomatološkog i farmaceutskog fakulteta. Predrag Marković, direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje objašnjava da se kroz program zapošljavanja medicinskih radnika u inostranstvu, koji sprovodi Direkcija NSZ, uglavnom traže lekari određenih specijalnosti, kojih na ovdašnjoj evidenciji nema. Tražene su i negovateljice, što je posao za koji mogu da konkurišu svi sa medicinskom strukom, pod uslovom da dobro znaju nemački.
Da je svake godine sve više osoba iz medicinske struke, doktora medicine i medicinskih tehničara, koji se interesuju za kurseve nemačkog jezika potvrđuje za GRAD Irena @ivadinović, profesorka nemačkog koja je pre deset godina osnovala Keln centar.
– Radimo u malim grupama od 5 do 6 polaznika kako bi nastava bila što kvalitetnija, a među njima je uvek od 30 do 40 odsto zdravstvenih radnika. NJihovi motivi su različiti: ima onih koji u potrazi za poslom usavršavaju znanje jezika, kao i onih zaposlenih koji radi bolje zarade traže posao u Evropskoj uniji – objašnjava ona.