Sećanje na Vesnu Denčić: Zašto je teško verovati u Deda Mraza?

Jedna od saradnica zabavne rubrike GRAD-a, posebno u našim novogodišnjim brojevima, godinama unazad bila je književnica i „prva dama srpske satire“ Vesna Denčić. Pisala je aforizme, poeziju, kratku prozu, književne prikaze i recenzije, bila je članica Udruženja književnika Srbije i glavna urednica elektronskog časopisa za satiru „Etna”, iz kojeg smo u našim novinama objavljivali najduhovitije autore i tekstove, po Vesninoj preporuci i izboru. Preminula je u Beogradu u 57. godini, a GRAD je se seća kraćim izborom njenih aforizama

– Teško je verovati u Deda Mraza. Toliko puta nas je prevario.

– Deset božjih zapovesti sveli smo na razumnu meru.

– Krenuli smo u bolje sutra, sad nema nazad!

– Konačno smo progledali. Gle mrak!

– Demonstrantima je dozvoljeno da psuju vladu, ali ne može se nekažnjeno ometati saobraćaj.

– Zalutali metak retko promaši.

– U našem cirkusu nema mesta za publiku.

– Istorija je krvlju pisana. Tada nije bilo kompjutera.

– Ljudi iz podzemlja nameću visoke standarde.

– Da ovde ne teče med i mleko moglo bi nešto i da se pojede.

– Vratio bi se on na mesto zločina da sva mesta nisu popunjena.

– Diktator voli svoj narod, do poslednjeg.

– Kad se izmakne stolica uže dolazi do izražaja.

– Da novinari ne pišu svašta, situacija u zemlji bila bi mnogo bolja.

– Kod nas se istorija stalno ponavlja. Teško je upamtiti takve lekcije.

– Nije nam bila namera da ratujemo protiv celog sveta, ali sami su to tražili.

– Odelo ne čini čoveka, ali se sirotinja po tome poznaje.