Sećanje na Bobana Petrovića, košarkašku legendu – Violinist pod koševima

– U Kruševcu sam rođen i u njemu sam proveo veliki deo svog života i uvek sam se osećao Kruševljaninom više nego stanovnikom bilo kod drugog mesta gde sam živeo – govorio je bivši košarkaš Napretka  i reprezentacije Jugoslavije Boban Petrović

Nakon što je sredinom septembra ove godine doživeo saobraćajnu nesreću u Južnoafričkoj Republici, Boban Petrović je poslednjih nekoliko dana života proveo u bolnici. Zbog mera usled pandemije virusa korona kontakt bilo koga sa njim je bio jako ograničen. Nažalost, iz bolnice je 27. septembra stigla ona najteža vest, da je legendarni krilni centar izgubio svoju najveću bitku.

Petrović je rođen 19. jula 1957. u Kruševcu. Odrastao je na uglu Zakićeve i Obilićeve ulice, pre nego što je stao pod obruče u dresu Napretka, da bi kasnije postao i jedan od najboljih igrača Partizana, s kraja 70-ih i prve polovine 80-ih godina. U crno-belom dresu postigao je 3.618 koševa i deseti je najbolji strelac Partizana svih vremena. I, sa tim timom Petrović je osvojio dva međunarodna kupa „Radivoj Korać“ (1978. i 1979), dve titule nacionalnog šampiona (1979. i 1981) i kup SFRJ (1979).

Boban Petrović igrao je za crno-bele, kada je u klub stigao njegov zemljak, četiri godine mlađi Goran Grbović. Dobro su se poznavali iz Kruševca, zajedno su igrali za Napredak, da bi im se putevi ponovo ukrstili u Beogradu. Grbović se rado seća tih dana i priznaje kako je imao sreće što je Boban bio tu, pa je kao klinac imao nekog na koga je mogao da se osloni. Bili su nerazdvojni i ostali veliki prijatelji.

– Zaista tužno, odlaze velikani, zlatni momci. Teško mi je da pričam, ali vraća mi se sećanje na Bobana još kada smo zajedno igrali u Kruševcu, a ja sam sa 14-15 godina ušao u prvi tim. Setim se njegovih saveta, druženja… On je bio jedan divan čovek, jedinstven, neponovljiv, ma, dasa i po – priča Grbović.

I posle kratke pauze nastavlja…

– I kasnije, kada sam stigao u Partizan i još sam bio tinejdžer, vezivalo nas je to što smo obojica bili iz Kruševca, postali smo nerazdvojni i u Beogradu. Za njega nije postojalo da nešto ne može, sve je radio s lakoćom, sa osmehom na licu. Fantastičan igrač, jedan od prvih visokih košarkaša koji je mogao da čuva bekove bez problema. On je bio stub, ma armirani stub Partizana u postavljanju onoga što je klub postao kasnije. Zaista veliki gubitak za srpski sport…

Osim za Napredak i Partizan, Boban Petrović je igrao je i za Olimpiju, francuski Rems, špansku Manresu i belgijski Haselt BT. Bio je i član reprezentacije Jugoslavije, za koju je odigrao 92 utakmice i sa njom je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1981. i bronzu na Svetskom prvenstvu 1982. godine.

U Jugoslaviji je bio veoma popularan, među kolegama uglavnom omiljen, a znao je da se pojavi i u filmovima domaće produkcije. Po mnogima je Boban Petrović bio NBA potencijal igrača. Košarkašku karijeru je okončao 1994. godine u Belgiji.

Pre dve godine svedočili smo jednom zanimljivom događaju, kada se Udruženje sportskih veterana našeg grada setilo ovog izuzetnog sportiste i dodelilo mu Plaketu za izuzetan doprinos u afirmaciji sporta u Kruševcu i regionu.

– Mi kao ljudi i sportisti iz ovog grada na ovaj način se sećamo svih uspeha ovog velikog sportiste i divnog čoveka – rekao je tom prilikom sekretar Sportskog saveza grada Kruševca Dušan Pešić, istakavši Petrovićev značaj za popularizaciju sporta, posebno košarke, u gradu ali i kompletnoj ondašnjoj Jugoslaviji.

I, iskoristili smo priliku i tada proćaskali sa Bobanom za naš medij.

–Čast mi je da od kolega sportista dobijem ovakvo priznanje. Ovde sam rođen i ovde sam proveo veliki deo svog života i uvek se osećam Kruševljaninom više nego stanovnikom bilo kod drugog mesta gde sam živeo – rekao nam je tada.

Privrženost svom gradu pokazao je i početkom devedesetih godina, kada se vratio u matični Napredak iz Kruševca, sa kojim je uspeo da napravi revolucionaran korak plasmanom u tadašnju Prvu B ligu, praktično na svojim leđima noseći čitavu jednu izuzetno talentovanu novu generaciju košarkaša iz nešeg grada.

– Bilo je divno, još uvek sam imao dobar osećaj za igru i osećao sam se dobro jer sam mogao da pomognem svom Napretku i igrom, a i motivacijom mladim igračima. To je značilo meni kao jedna važna satisfakcija, a osećao sam da znači i njima i imali smo zaista lepu interakciju. U krajnjem slučaju, imali smo i neke lepe rezultate, tako da je time moja priča u Napretku fino zaokružena.

Boban Petrović spada u kategoriju igrača koji ostanu upamćeni po svojoj originalnosti. Bio je specifična figura na košarkaškim terenima osamdesetih, pravi prototip današnjih visokih košarkaša. Sa visinom od 206 santimetara, odličnom tehnikom, sjajnim šutem i priličnom brzinom, bio je impozantna pojava tog doba.

Svirao je violinu i okumio se sa Petrom Vilfanom, reprezentativcem iz Slovenije.

Ostaće upamćena i jedna anegdota iz 80-ih godina prošlog veka sa utakmice između ljubljanske Olimpije i Partizana. Upravo je njegov kum Vilfan igrao za slovenački tim i njih dvojica su tokom meča vraćali loptu jedan drugom kao protivnički igrači, što je naišlo na simpatije svih i ostavilo je sve aktere meča u čudu!

Ipak, sudije su obojici dale po tehničku, ali je anegdota kumova ostala za sva vremena.

– Košarka mi je uvek bila važna, ali sam znao da ima i drugih važnih stvari u životu. Možda je i moja igračka karijera mogla biti i drugačije upamćena da se nisam povredio pred Olimpijske igre 1980. u Moskvi… U sportu morate računati i na takve stvari, ali najbitnije je da vam on donosi zadovoljstvo, da se osećate dobro na terenu, da vas ne opterećuje u onoj meri da postane balast. Vremena se menjaju i košarka je danas drugačija, ima neke svoje nove zvezde, ali suština kao i u svakom sportu ostaje istaje. Mudrost je da se to spozna… – ispričao nam je Boban.

A to je, očigledno, bio još jedan od kvaliteta koje je ovaj sjajni sportista imao.

S. Marković