Saveti za roditelje i nastavnike za osnaživanje povučenog deteta

U svakom okruženju postoji dete koje retko podiže ruku, čak i kada zna tačan odgovor. Tišina nije uvek samo stvar karaktera, ponekad je ona štit iza kojeg se krije strah od greške ili neprijatnih iskustava. Ključ je u postepenom građenju samopouzdanja, bez izlaganja deteta stresu i naglom pritisku

1. Izbegavajte javno prozivanje pred grupom

Za povučeno dete, zahtev da objasni lekciju pred celim razredom ili grupom vršnjaka može biti veoma uznemirujući. Fokus deteta tada nije na znanju, već na nelagodnosti koju oseća jer je u centru pažnje.

• Isprobajte tihu proveru – Umesto javnog prozivanja, priđite detetu dok radi za stolom i tiho pohvalite njegov rad. Rečenica poput „Ovo si odlično razumeo“ detetu znači više od bilo koje ocene jer mu daje sigurnost u četiri oka.

2. Iskoristite snagu manjih grupa

U velikim grupama glasniji pojedinci uvek preuzmu reč, što dodatno obeshrabruje povučenu decu da se uključe.

• Primenite strategiju mikro-timova – Spojite dete sa jednim pažljivo odabranim vršnjakom. U radu „jedan na jedan“ dete će lakše probiti led i izraziti svoje mišljenje. Kada tu stekne sigurnost, biće mu znatno lakše da kasnije progovori i pred brojnijom publikom.

3. Zadaci koji ističu talente bez držanja govora

Svako dete ima talenat koji možda ne pokazuje jer se plaši reakcije okoline, bilo da je reč o crtanju, tehnici ili organizaciji.

• Dajte mu ulogu ključnu za kolektiv – Poverite detetu zadatak koji ga čini važnim bez potrebe da javno nastupa. Neka ono bude zaduženo za vizuelnu prezentaciju, vođenje zapisnika ili dekoraciju prostora. Kada vršnjaci vide njegov konkretan doprinos, sami će početi da mu prilaze.

4. Nagradite izlazak iz zone komfora

Često ocenjujemo samo tačnost odgovora, ali za neku decu je prava pobeda sam čin javljanja ili čitanja jedne rečenice.

• Pohvalite trud i učešće – Kada se dete konačno javi, nemojte samo potvrditi da je odgovor tačan. Dodajte: „Hvala ti što si to podelio sa nama, značilo nam je tvoje mišljenje“. Time direktno nagrađujete njegovu hrabrost da istupi.

5. Prepoznajte razliku izmedju mira i straha

Važno je razumeti da li je dete po prirodi introvertno ili je njegova povučenost posledica negativnih iskustava ili straha od vršnjaka.

• Pratite govor tela – Obratite pažnju da li dete deluje opušteno dok ćuti ili je napeto i izbegava kontakt očima sa određenim osobama. Ako posumnjate da je tišina zapravo odbrambeni mehanizam od nasilja, potražite savet psihologa na platformi i obavite diskretan razgovor nasamo.

Osnaživanje deteta je proces koji zahteva vreme i strpljenje. Svakodnevni mali gestovi ohrabrivanja poručuju detetu da je njegov glas vredan, čak i kada je tih.

J.S.
Izvor i slika: cuvamte.gov.rs

Ekonomska škola spoj teorije i prakse